Zaštitarski napad na “magacin gotove robe”

Nahuškani iz inostranih centrala, zaštitari praktikuju neku svoju zamišljenu pravdu

U stvari, spremni su na sve, pa i na provalnu krađu

A njihove najveće žrtve su istinski ljubitelji životinja

Koji jedva da su u tim udruženjima, sem nekolicine krajnjih naivaca

Slučaj krađe pasa iz azila u Prijedoru (Republika Srpska) i potonje reakcije tamošnjih pravosudnih organa nagoveštavaju da bi zaštitarima zakon konačno mogao doakati.

https://www.nezavisne.com/novosti/hronika/Detalji-kradje-pasa-iz-azila-kod-Prijedora/503467

Zbog štete koju su napravili i protivzakonitog ponašanja. Ali i poruke njihovim kompanjonima da se pravda ne može uzimati u svoje ruke nekažnjeno. Čak i kada stvarno veruju da rade pravu stvar, iz uverenja.

Što ovde sigurno nije slučaj.

Znamo te ljude.

Šta rade, kako i, naročito, zašto.

Pri tome se pozivaju na neku svoju pravdu. Što je poredak istorijski, ali i naučno-teorijski poznat kao anarhizam, anarhija.

U slobodnom prevodu: bezvlašće, koje, provereno, vodi u siguran haos.

A to se u državi koja teži da bude pravna nikako ne toleriše.

Kao ni besne preteće poruke koje šalju preko lažnih profila.

Računaju da za njih važi samo sud njihove partije.

Odnosno, kako im teta PETA kaže.

Osetljivi na pogrešnom mestu

Svakako ne bi trebalo biti naivan, pa poverovati u veganske žvake da oni ne mogu da podnesu da životinje budu zatočene na bilo koji način. Sem, naravno, u azilima pod njihovom ingerencijom. Koji, prosto rečeno, i nisu azili, već magacini gotove robe. Koju švercuju preko granice pod izgovorom udomljavanja.

A ti psi završavaju kojekude: za eksperimente, preko bordela za životinje, kao i za zadovoljavanje ličnih apetita brojnih perverznjaka kojih je u tom pomahnitalom svetu sve više. Ili, kao rezervni delovi za transplantaciju organa ljubimcima bogatih i moćnih. Koji bi da im beskrajno produže životni vek, kao i sebi. Ima se, može se…

A to što su upali na tuđi posed, druga je priča. Za pravosuđe, verovatno prva. Jer se takva vrsta štete izračunava.

Ništa zato, platiće njihovi nalogodavci. Usput, promovisaće malo njihov herojski čin.

Nama koji se godinama rpćemo s odgajivačkom napašću, poznati su stvarni razlozi ovog upada.

A to što su im neki psi utekli, pa, to je projektovani škart. Spasili se mučenici psi zaštitarskog humanizma. Koji svoju renesansu doživljava i ovde, na brdovitom Balkanu. Na kome ogromna većina žitelja istinski voli životinje, pa ih zato ni nema u zaštitarskim društvancima. Među onima koji su obožavaoci životinja po zanimanju. Kao i neke druge slične društvene grupe. Čija je brojnost obrnuto srazmerna šeti koju prave. Da ne idemo sad u detalje, sve je jasno onome koji hoće da mu bude jasno.

S. O. S. ili: Spasite Svoje Duše

U prijedorskoj, kao i svim drugim sličnim pričama (setimo se samo jagodinskog slučaja kada je iz privatnog azila nestalo više stotina pasa, neki tvrde čak i sedam do osam stotina, pa im se nije moglo nikako ući u trag) isti su i motivi, a i rukopis.

Ostaje samo da ga pravilno pročitaju nadležni koji imaju mandat da ih sankcionišu.

U protivnom, stvari će sve više da eskaliraju, do razmera koje je sada nemoguće predvideti.

A možda su ovakve “’op-drp’ akcije nešto što pomalo odgovara širem krugu aktera: zaštitarima koji dobijaju robu s ulazom “nula”, kao i komunalcima kojima preostaje manje uvek nedovoljno sitih usta.

Najveće žrtve su, zapravo, oni koji stvarno veruju da štite životinje. Naivna pešadija koja vrhuškama zaštitarskih udruženja služi kao topovska hrana i robovska radna snaga za dejstva i performanse po terenu.

Pa je prvo što bi trebalo da urade da izađu iz tih grupica, ako istinski i nesebično vole životinje.

A ako vole i istinu i pravdu, onda, da progovore…

Znamo pouzdano da imaju mnogo toga da kažu.

Ostavite odgovor