Zaštitara sve više, a životinja sve manje

Možda je današnji Svetski dan životinja prava prilika da se barem postave neka pitanja

Među najvažnijima: šta rade ti ljudi koji, navodno, brinu o životinjama?

Koje sve više smatraju i njihovim najmasovnijim ubicama, uz mnogo dokaznog materijala

Ili najvećim švercerima životinja, za razne potrebe, nimalo etičke prirode

Mnogo se pitanja spontano nameće vezano za ovaj svakako veoma značajan datum. Nećemo sad o tome kako je (I zašto?) prvobitni praznik nazvan po Franji Asiškom, utemeljitelju jednog katoličkog reda, franjevačkog, vremenom evoluirao u datum koji se obeležava u 68 zemalja sveta, dakle, ipak u manjini.

A mogli bismo i o tome.

https://www.b92.net/ljubimac/vesti.php?yyyy=2018&mm=10&nav_id=1451615

Za ovu priliku da se zadržimo na frapantnom podatku koji je danas predstavljen u medijima. I koji zaista zvuči neverovatno. A glasi da svakoga dana nestane 50 do 150 životinjskih vrsta s lica Zemlje ???!!!

Pri čemu se kao glavni razlog navodi- nebriga čoveka!

Pošla koka na pazar

E, sad, tu se odmah nameće nekoliko sledećih pitanja.

Među prvima, jedno za odgajivačku javnost naročito bitno:

Kog đavola (izvin’te me ako je ovo psovka, mada, ovo nije engleski) onda rade ta mnogobrojna društva za zaštitu životinja?

Širom sveta?

Ako je ovaj porazni bilans istinit?

Je li njihova uloga upravo da globalnu javnost ne samo upozoravaju, već i da predlažu i insistiraju na sprovođenju sasvim konkretnih mera da se taj trend barem ublaži, ako ne, skoro, pa i zaustavi?

I to ne tako što će stavljati plastične činijice po baštama kafića da bi lutalice imale pijaću vodu (mislim, znamo zašto to rade, da sad ne idemo od teme!).

Ili slične performanse čiji su efekti trenutniji od trena?

Sem kad aktivistkinje igraju gole, pardon, obučene u farbu i jednu čizmu, usred novembra u pešacima najprometnijoj beogradskoj ulici.

To se pamti par dana, inače. Jer je golo mlado meso još uvek atrakcija, uprkos inflaciji dotičnoga na sve strane.

Makar kao neki kvantaš, da bi kibiceri i kupci mogli da procene: “ova dobra, ova nije nešto…”.

Prosta matematika

Dakle, ako je navodna zaštitarska hidra, preko svojih pipaka na svim meridijanima, vlasna da ostvaruje svoj uticaj do visina država i vlada, o čemu najbolje svedoče zabrane gajenja krznašica, između ostalog, kako onda dođosmo do ove brojke?

Naravno, pod uslovom da je tačna, u šta se može sasvim osnovano sumnjati.

Ne iz malicioznosti, nego iz proste računice.

Koja glasi ovako nekako:

Prvo, koliko na zemlji živi životinjskih vrsta, registrovanih i poznatih?

Drugo, od kada je ova brojka, o broju dnevno izumrlih vrsta?

I treće, ako se u obzir uzmu prethodna dva, koliko je ostalo životinjskih vrsta na Zemlji?

I još konkretnije, ako se trend nastavi, u kom periodu bi životinjsko carstvo sasvim izumrlo?

Ili, da li je tu samo krivac čovek ili ima malo i drugih faktora?

Pa, u vezi s tim, kolika je, prema procenama, brojčana populacija za sada preživelih vrsta?

Odnosno, da li se ona uvećava na račun ovih koje nestaju?

Imaju li u lancu ishrane umiruće vrste neku bitniju ulogu?

Iz čega bismo onda možda, pored čoveka, mogli malo “isprozivati” i evoluciju?

Ima tu još more potencijalnih pitanja.

Jedno od njih bi bilo i sledeće: ako je broj životinjskih vrsta sve manji, a zaštitara i zaštitarskih organizacija za navodnu brigu i zaštitu životinja sve veći, da li bi ih trebalo smeniti i zameniti zbog loših rezultata?

Ili oni baš rade kako je zacrtano? Ako je već sasvim raskrinkana priča o tome ko je najveći organizovani ubica životinja na globalnom nivou.

Ah, da, oni ih ubijaju iz milosrđa, da ih zaštite od života u zatočeništvu. Gde imaju obezbeđenu hranu, vodu, sklonište i uglavnom više nego komforan smeštaj.

Činčile su vrsta spašena gajenjem

I kome je onda jasno zašto se zabranjuje gajenje činčila na farmama, kao ugrožene vrste u prirodnim staništima?

Da li je tu vrstu moguće spasiti gajenjem za ljubimce? Ako ovo poslednje uopšte treba i priupitati?

Možda je najbolje da se na poslednju grupu pitanja odgovori parafraziranjem onih koji o tome malo više znaju.

Recimo, našeg najčuvenijeg agronovinara, pokojnog Zaharija Trnavčevića koji je gajenje činčila otvoreno popularisao. I čija je jedna od maksima bila da se činčile čuvaju tako što se gaje.

A vodeći regionalni stručnjak za dobrobit, već pominjani profesor Abdulah Gagić koji je u javnim nastupima više puta odgovorno tvrdio slično, da su činčile kao vrsta spašene zahvaljujući farmama.

Pa da za ovu priliku parafraziramo i jednog od čelnika hrvatskih zaštitara, da ga sad ne pominjemo (jer se, u međuvremenu, ogradio od sopstvene izjave, kao, nikad to nije ni rekao) koji je izjavio da nije ništa strašno ako činčile i izumru, da se to desilo mnogim životinjskim vrstama, pa tako može i činčilama ???

Zaigrao se lik, previše navikao da je okružen svojim istomišljenicima-malomišljenicima i neoprezno otkrio pravu suštinu zaštitarske brige o životinjama. Koji izgleda ne shvataju da životinje nisu potrebne ljudima da bi se s njima igrali i družili, u zamenu za ljudsko društvo, u kome se baš naročito ne snalaze. Sem onih sličnih njima, veoma malobrojnim, koji po svoje “mišljenje” idu na istovetno mesto.

Hibridna vrsta u nestanku

Vala, kad znamo ko “štiti” danas životinje i kako, mogli bismo i da poverujemo u statistike o izumirućim vrstama.

U kom slučaju bi vege morale ozbiljno da se zamisle oko toga šta će biti s njima kad se postojeći broj životinja desetkuje?

Ili, kada lutalice nestanu s naših ulica?

Ili, ako se prestane sa gajenjem stoke, čime će se đubriti njihova organska biljna proizvodnja?

Njihovim đubrivom svakako neće, nema tu ničeg korisnog, ni u tome.

Kao ni od njih, kao što pokazuju brojke.

Ili, ako se u Srbiji, malo morgen, održi zabrana gajenja krznašica?

Kome će oni, ako se desi prethodno, onda trebati ovde?

Zato im je win win kombinacija desetogodišnje odlaganje zabrane, kao u BiH!

Eto njima apanaže još celu deceniju!

Pošteno, sviđalo im se to ili ne, oni su nama najviše pomogli u našoj kampanji.

Pa je red da im se malo odužimo, barem porukom da razmisle o ovome.

Samo, za bilo kakve nagodbe je suviše kasno.

Prošao voz.

Kroz kukuruz ili ofarbane poluobuvene noge, nama je svejedno.

Ostavite odgovor