Već viđeno

Prilog sa videom sumnjive autentičnosti zamišljen je kao okidač veganima da ponovo navale na odgajivače krznašica

Možda bi jedino autentično bilo da ovakvi tekstovi odu u rubriku za plaćene oglase, pošto je reč o loše uvijenoj propagandi

Uz “malu” napomenu da su svi koji uoče sumnju na zlostavljanje životinja dužni da je prijave nadležnima

Inače se smatraju saučesnicima u zločinu

Što mu, svakako, na isto dođe

Dnevni list “Blic”, inače u stranom vlasništvu, opet je trapavo i traljavo odradio još jedan “domaći zadatak”.

Naime, ovih dana objavio je tekst sa videom, navodno, preuzet iz tiražnog britanskog dnevnika, koji bi još jednom trebalo da podseti na “svu surovost vezanu za industriju krzna.”

VIDEO

Ostrvo pustih želja

Ovde je, već u startu, moguće dovesti u vezu nekoliko stvari.

Prva, ali za našu priču ne i najvažnija, bi mogla biti navodna činjenica da je preneta iz jednog britanskog lista.

Za podsećanje, Velika Britanija je pionir i glavni promoter zabrane gajenja za krzno. To je zemlja koja je već početkom dvehiljaditih prva zabranila tu delatnost. Čime su otvorena vrata pakla za farmere krznašica širom sveta.

Jer, svakom iole upućenijem poznavaocu političkih prilika, pogotovu u sferi odnosa snaga i stvarne i realne moći, poznato je da mnoge priče baš nastaju, tačnije, kreću sa ovog nevelikog ostrva. Čiji se žitelji u jednoj prilici osećaju Evropljanima, dok u drugima baš i ne. Već kako im odgovara.

Pri čemu, gle čuda, iz svakog spora izlaze kao pobednici. Iako više, barem formalno, nisu najmoćnija sila, svojevremeno zvana „imperijom u kojoj sunce nikada ne zalazi.“

Iako ga, to jest Sunce, sami ostrvljani sasvim retko viđaju. Što utiče i na njihov spoljašnji izgled, naročito, na mrzovoljno ponašanje i zlovoljno raspoloženje.

Dakle, Britanci su se te 2001. godine dosta nonšalantno odrekli gajenja za krzno. Uostalom, u tom momentu na tlu te države postojalo je svega 13 farmi minkova.

Farmere ni do dan- danas još obeštetili nisu, iako su se na to već u startu i zakonski obavezali.

Za razliku od potonjih, državica ex-Yu, koje tu nadoknadu ni jednim zakonskim aktom ni predvideli nisu. Zbog čega su odredbe o zabrani gajenja krznašica i de facto, a, bogami, i de iure, protivustavne.

Ali, o tom- potom. Ako baš pritreba.

Pri čemu im, Britancima, barem što se krznašica tiče uopšte ne smeta da prometuju krznom. I to u meri da su u samom vrhu po vrednosti tog prometa, već godinama. O čemu svedoče svi mogući zvanični izveštaji sa berzi krzna.

Znaju dobro Albioni da je najčistija para u trgovini. A proizvodnja većine artikala je stvar koju su namenili sirotanima. Sve dok nisu odlučili da je i njima dosta. Valjda ih (nas) štite od prejedanja, šta li?

Blic“- krig

Izvor: http://bit.ly/2vJKsUP

Izvor: http://bit.ly/2vJKsUP

Druga indikativna činjenica je da ovu priču kod nas protežira list koji se površno već godinama promoviše kao najtiražniji u zemlji.

Za podsećanje, pored strukture vlasništva koja odavno nije domaća, podatak da je prvi napad na već predloženo ukidanje zabrane gajenja krznašica došlo upravo iz ovog lista. I to kroz usta uglednog akademika Dušana Kovačevića, još pre više od dve godine. Kada je nacrt već izmenjenog zakona o dobrobiti trebalo da uđe u javnu raspravu.

Nije uvaženi akademik ni tada, a ni kasnije, ni pomenuo gajenje krznašica. On je komentarisao poturenu dezinformaciju o navodnom ubijanju pasa i mačaka lutalica. Doduše, više kao povod da izrazi svoju ozlojeđenost zbog umanjivanja penzija.

Ali, vegani su to umeli da iskoriste. Doduše, obilato podržani portalom „Slobodna Evropa“, i inače poznatom po „patriotskim stavovima“. I to svoje patrije, kolokvijalno nazvane globalnom internacionalom.

Kao što je i još aktuelni poverenik Rodoljub Šabić podsetio tadašnju nadležnu ministarku (poljoprivrede), ako se neko još seća dotične, da rasprava o tom nacrtu zakona mora biti i demokratska, a i transparentna.

Što je do tada uglavnom i bila.

Što je bila definicija da ga pomenuta strpa duboko u neku mračnu fijoku. Posle čega jedva da je ugledao svetlo dana. Pošto je pomenuta „postupila po naređenju“.

Zbog čega se udruženje odgajivača činčila još bakće sa ukidanjem zabrane. Koja je još, pa skoro tri godine, bila predložena za ukidanje.

Isti list dosledan je u objavi i drugih vesti vezanih za gajenje za krzno. Što se može videti i putem ovog linka, u rubrici „povezane vesti“.

Pri čemu je poništeno osnovno novinarsko pravilo, ono o obavezi da se uvek čuje i druga strana. Koje nema ni u vesti o zabrani gajenja u Hrvatskoj, ni u prilogu o protestima zaštitara u BiH. Kao ni o krakteru hrvatske zabrane. Realno, kompromisa u pogledu gajenja.

Gde se, da li i nepovratno, hrvatski odgajivači pakuju u proizvođače puke sirovine, živih životinja. Koje se onda, „šalju na dogajivanje“. I dalju obradu. Gde se najviše kajmaka skida.

Šta da se radi, to su granice koje su nam omeđene. I nama, i njima, i većini. I to od onih koji „čistih ruku“ trguju s krznom. Poput Britanaca, na primer. Da li i čistog obraza? I savesti?!

Ah, pa najjači su s takvim moralnim „sitnicama“ odavno raščistili. Ekonomska moć je suviše važna da bi se njome kockalo.

Propagandisti i saučesnici u zločinu

Hajde da na kraju ove priče apostrofiramo i njen najvažniji aspekt. Kojeg se ni „Blic“, kao ni navodni početni izvor („Dejli mejl“) uopšte ni ne dotiču.

PeterNoer

Izvor: http://bit.ly/2vJjrBc

Da pođemo od, doduše, sasvim malo verovatne pretpostavke da su snimci sa poljske farme autentični i istiniti(?)

U kom slučaju bi svako, ali, ama baš svaki građanin, udružen ili neudružen u zaštitnike životinja, morao da postupi na zakonom propisan način: da zlostavljače i mučitelje lisica prijavi nadležnim organima. I to u vidu krivične prijave. Jer je zlostavljanje životinja protivzakonito i kažnjivo.

Kao što je zabranjeno i njihovo neuslovno držanje. Jer tako piše u zakonodavstvu svih evropskih zemalja. Pogotovu onih koji su već u članstvu EU.

O čemu bi onda i britanski, pa i srpski, kao i drugi tabloidi imali pravo da pišu. I to transparentno, s jasno obeleženim sumnjivcem. Jer u medijima pretpostavka nevinosti nije tako stroga kao u pravosuđu. Pa se može pisati i o sumnji. Pogotovu, ako je potkrepljena dokazima. Slikama, snimcima i tome sličnom.

E, sad, kroz sve navedeno, dolazimo i do ključne stvari: na sudu se mora dokazivati autentičnost i verodostojnost snimaka. Kao i način na koji su pribavljeni. Pošto je reč o privatnom posedu. Po kojem se ne može vršljati bez sudskog naloga. Barem ne u pravnim državama. U koju se kunemo svi, barem verbalno.

Na osnovu podataka o sumnji na zlostavljanje životinja, nadležno tužilaštvo može lako da pribavi validan nalog za proveru stvarnog stanja.

I, šta ćemo sad?! Ode mast u propast! Sa sudom ipak nema zafrkancije!

S medijima stvari stoje mnogo labavije. Pustiš priču, pa gde i koliko prođe…

Ako ništa, barem veganima nabaciš šlagvort da talasaju po komentarima portala. Što se i ovde dogodilo, kod nas, u domaćem tabloidu koji se prodaje ovde, a nije naš. Takoreći, svetski, a naš!

Bolje, belosvetski. Koji se, u skladu s svetskim običajima, mora sam finansirati. Ako ne i baš od tiraža, onda može i od veganskih donacija. PETA, kao njihova centrala, raspolaže zamašnim budžetom. Kojim finansira ovakve i slične propagandističke projekte. Od novca najsumnjivijeg porekla, doduše.

Uostalom, oni ni nisu dužni da brinu o nacionalnim ekonomijama pojedinih država. Pa ni o konačnim rešenjima u njihovim domicilnim zakonodavstvima.

O tome su, međutim, dužni da brinu oni koje su građani tih država izabrali i poverili im te poslove. I koji sede u zakonodavnim, izvršnim i drugim organima tih zemalja.

Između ostalog, ovih dana aktuelno, i u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH.

Koja će uskoro imati priliku i obavezu da se izjasni.

Kao i parlamentarci Narodne skupštine Republike Srbije. Jer i naša kampanja polako ulazi u svoj finiš. Što vegani dobro znaju. Pa je „potpomažu“ ovakvim prilozima. Uz „malu pomoć“ prijatelja iz „Blica“. Podmazanu, da klizi…

Uz verovatnoću da dođe do proklizavanja. Tanak led je najopasniji.

RaymondChislett

Izvor: http://bit.ly/2x4PgIR

Na posletku, odgajivači krznašica bi upravo trebalo da budu najzaintresovaniji u vezi eventualnog zlostavljanja na farmama. Jer takvi primeri najviše kompromituju biznis industrije krzna. Pa bi oni bili i realno najpozvaniji da reaguju.

Ali, samo u slučajevima kada su podaci istiniti. Što uglavnom nisu. Kao što je gotovo, pa izvesno da je i ova priča poturena.

Kao što se i zna da se životinje najviše i najčešće zlostavljaju upravo za potrebe snimanja montiranih veganskih priloga.

Valjda će se naći neko da im stane na rep.

Ostavite odgovor