Upotreba čoveka nazvanog po povrću

Iako je predviđeno da prve žrtve budu odgajivači krznašica, strela veganskog projekta mogla bi da se okrene upravo prema promoterima, veganima samima

Zato što oni nisu cilj, već puko sredstvo, s unapred ograničenim rokom upotrebe

Od početka naše aktivne kampanje za ukidanje zabrane gajenja krznašica trudili smo se da naše posetioce, posebno, odgajivače, upoznamo sa širim kontekstom ovog ipak tipično evropskog fenomena.

Kojem su odolele upravo najrazvijenije zemlje, jednovremeno, i velesile u gajenju krznašica (Danska, Švedska, Finska…).

U samom prapočetku, od prvog pominjanja zabrane u tadašnjem Nacrtu prvobitnog Zakona o dobrobiti, koji datira još iz 2006. godine, i sami smo bili pomali zbunjeni, dezorijentisani čak.

Pa smo gledali počesto i u pogrešnim pravcima. Ka proizvođačima veštačkog krzna kao alternative, između ostalih.

Bio je to, priznaćemo, sasvim pogrešno usmeren pogled.

Mala pomoć „prijatelja“

U međuvremenu su se stvari poprilično iskristalisale. I sasvim obelodanile pravu adresu kuhinje iz koje je kampanja u globalnim razmerama i započela.

I to kroz sasvim prostu logiku: bratija koja je predvodile ovu gerilu, na regionalnom i lokalnom nivou, listom je bila- veganska.

Uz malu pomoć prijatelja, vegetarijanaca.

Sa ogromnim budžetom i rasprostranjenim ljudskim resursima. Naročito onim posrnulim iz galaksije mega zvezda. Koji su neumitno prelazili u status zvezde padalice. Pa su tražili nove načine da se vrate u mejnstrim orbitu popularnosti.

Ili da promene polje činodejstvija. Poput Pamele. Pa unazad, do pramajke – Brižit Bardo.

Ali, to je već manje-više poznata stvar.

Uprkos sve agresivnijim metodama „borbe za njihovu stvar“, u najširoj javnosti još uvek mnogo toga nije baš do kraja postalo jasno.

U prvom redu, razlika između vegetarijanstva i veganstva. Koji se neretko poistovećuju, sasvim pogrešno.

Vegetarijanci, uoprošćeno rečeno, samo ne jedu meso i mesne prerađevine. Isključujući tu ribu, kao i namirnice životinjskog porekla (mleko, jaja, med…). Upravo njima nadoknađujući deficite izazvane eliminacijom mesa iz ishrane.

brocolli

Izvor: http://bit.ly/2sdiLlB

Vegani, pak, sa zastrašujućom lepezom „frakcija“ unutar ove populacije, nastupaju daleko radikalnije: ne samo da sve što je životinjskog porekla izbacuju iz ishrane, već ga ne koriste ni u odevanju. I ne samo krzno. Embargo se odnosi i na vunene predmete, čak i na nakit, korale ili bisere, na primer.

I na kožu, pogotovo, čak i kada je nusprodukt u klaničkoj industriji. Ništa, navodno iz moralnih razloga.

Moral je, kao i svaka druga vrsta ideologizovane svesti, još uvek najzgodniji način da se ljudima nametnu zabrane, ograničenja i pravila. Ukratko, dogme. Barem za ljude nedefinisanog sopstvenog sistema vrednosti. Ogromno skladište potencijalnih meta.

Ali, da se sad ne upuštamo u taj deo priče.

Zašto ne meso- zato!

no-meat

Izvor:http://bit.ly/2s8CEPM

Pravo je pitanje ovde: kako je i zašto to sve počelo? Da li je reč o prvorazrednoj brizi za zdravlje globalne populacije? Što bi bilo zaista sjajno!

Samo što nije to. Već nešto sasvim drugo. Briga za takozvanu održivost planete kao staništa. K

oja postaje sve tešnja, naročito u pogledu resursa za ljude. Vode, hrane, energije, u vrhu top liste.

Pa se onda ide redom. Od najvećih potrošača.

Endrju Džarvis iz Međunarodnog centra za tropsku poljoprivredu u Kolumbiji kaže da bi u razvijenim zemljama vegetarijanstvo donijelo mnogo koristi za očuvanje životne sredine i zdravlja. Međutim, zemlje u razvoju bi to vodilo u siromaštvo.

Džarvis i drugi stručnjaci su ispitali hipotezu da, ako bi se meso izbacilo iz ishrane preko noći, uveliko bi bila smanjena emisija gasova staklene bašte, jer jedan od glavnih proizvođača ovih gasova jeste upravo stočna industrija.“

(Izvorni tekst citata: http://bit.ly/2sI0DUs )

Tekst čije čitanje najtoplije preporučujemo. Jer će iz njega stvari postati bitno jasnije.

Kao i činjenica da su u tom celokupnom projektu krznašice određene kao prva meta. Jer krzno je dostupno uglavnom samo bogatijima i najbogatijima. Što se lepo primau radu s masama“.

Za one koji vole malo više da misle, biće jasno da će, međutim, u celoj priči stradati upravo najsiromašniji. Kako god da okrenete.

Ostali će postradati kolateralno. Vegani su, verovatno, među najugroženijim sojem.

Dugoročno, tako nagla promena ishrane čoveka ne može proći i bez posledica. Možda čak i vrlo štetnih po drugu vrstu zdravlja.

Istorija veganstva prekratka je za konačne zaključke o tome.

Kao što je i celokupna istorija prepuna žrtava. Ljudskih, stradalih u ime „višeg cilja“. Tačnije, interesa onih koji su visoko iznad nas običnih smrtnika.

Terapija” krpeljima

krpelj1

Izvor: http://bit.ly/2u7CCnS

A u slučaju da medicinski saveti o koristima od izbacivanja mesa iz ishrane (koje bi trebalo selektivno usvajati, jer se svako istraživanje uvek odnekud finansira), izgleda da se prešlo i na „Plan B“. Na nasilno „odbijanje od mesa“. Za sisare zvane ljudska rasa.

Uz pomoć krpelja čiji ujed stvara alergiju na meso, doduše, samo na tzv. crveno meso. Kojeg daje najkrupnija stoka. Najveći potrošač resursa, gle slučajnosti slučajne?!

Evo o čemu se tu radi:

http://bit.ly/2t9Oqsi

Možda bi se i pre neku deceniju ovo sve i moglo svrstati u teorije zavere. Potonja globalna zbivanja, međutim, sve više uveravaju da svet živi praksu zavere.

Nejednako intenziteta, različitih oblika, neujednačene rasprostranjenosti: od raznih oblika gripa, pa sve do velike seobe naroda. Eufemističkog naziva-migrantska kriza. I globalno poznat naziv “balkanska ruta.”

Koja obuhvata zemlje u kojima su upravo najintenzivnije kampanje za zabranu gajenja krznašica. Sa različitim stepenom (ne)uspešnosti.

Vegani bi dreknuli:”Paranoja!”

Ali, suviše je poklapanja da bi se govorilo o slučajnosti.

Pri čemu je cela priča maestralno spakovana i okićena: dobrobit, humanost, bolji ljudi, moralna načela…bla, bla.

Gde su promoteri – vegani potencijalno možda i najveće žrtve. Generalno, mnogo veće od odgajivača krznašica.

Nekritički obožavaoci životinja perfidno pretvoreni u pokusne životinje, kuniće, bele miševe…

Jer je uglavnom jasno kome sreću deli „miš beli.“

Ostavite odgovor