“Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi”

Startovati s gajenjem sa starom isluženom farmom počesto znači rizik koji se nikada i do kraja ne isplati

U uslovima ograničene investicione moći, bolje je i krenuti s manje, a boljim

U periodu kada očekujemo da se naša kampanja za ukidanje zabrane gajenja okonča, povoljno i u korist odgajivača, pravo je pitanje odluke o izboru kvalitetnog starta budućih odgajivača.

Slično stoje stvari i s intenzivnijim proširivanjem postojećih farmskih kapaciteta.

S obzirom na veliko interesovanje javnosti za našu delatnost, posebno onih koji žele da se pridruže odgajivačkoj zajednici, manje više smo zasuti upitima vezanim za principe i pravila dobrog starta u farmerskom poslu gajenja činčila.

U tom smislu, budući odgajivači najčešće traže savet o tome da li da startuju s otkupljenom farmom od nekog ko bi da postane bivši farmer, iz ovog ili onog razloga.

Jedni bi ih nazvali razrađenim farmama. Dok su optimisti s iskustvom skloniji izrazu- devastirane farme.

Sertifikat zvani: ”Garantujem ti!”

Kao i većina drugih, i ova priča ima dve strane. Shodno dvema grupama aktera u pomenutom aranžmanu: kupcima, s jedne, te prodavcima, s druge strane.

Izvor: http://bit.ly/2xKCHAi

Izvor: http://bit.ly/2xKCHAi

Ovoga puta ćemo prodavce malo zanemariti. Uostalom, nebrojeno puta je savetovano da se ne ide na prodaju farme odjednom i u celini. Jer su te i takve prodajne cene uglavnom jako ispod realne vrednosti i uloženog u nju.

Za razliku od prodavaca koji idu na ovu soluciju da bi se, iz ovog ili onog razloga rešili farme, za nove odgajivače ovakvom kupovinom problemi tek počinju.

Prvo, osim verovanja na reč, ne postoji ni jedan drugi dokaz da je reč o dobrim životinjama. Odnosno, da se ne trape matora i islužena rasplodna legla.

Budući ili još nedovoljno iskusni odgajivači ne poznaju dovoljno kriterijume da bi umeli da procene životinje. A i teško da bi im prodavac dozvolio da svakoj životinji zagledaju zube ili boju kože. Kao i da procenjuju na osnovu konstitucije životinje.

Za tako nešto potrebno je ogromno znanje i iskustvo.

Pa novajlije idu drugom logikom.

Čak i da su te životinje bile solidne u prethodnoj farmi, njihovo preseljenje, novi uslovi lokacije, čak i kada su bolji od prethodnih, veliki su faktor rizika. I svakako da je potrebno vreme adaptacije na njih. Sa svim rizicima u pogledu uginuća, prestanka uparivanja i stresa, u načelu. Jer je poznato koliko su činčile njemu podložne.

Naglo smanjivanje obima okota je tu neizbežno. U kojoj meri i do kada, zavisi od slučaja do slučaja.

A neobnovljivi resurs, vreme, neizostavno se gubi. Time i brzina obrta i početka povraćaja uloženog. Kao jednih od glavnih parametara rentabilnosti farme.

Preprodavci farmi kao zanimanje

Ono što naročito novi odgajivači ne bi trebalo da rade, to je da otkupljuju islužene farme od preprodavaca.

Izvor: http://bit.ly/2gInoEs

Izvor: http://bit.ly/2gInoEs

Poznato je da i na našem tržištu činčila postoje ljudi koji se bave isključivo tom vrstom preprodaje. Čak se i preporučuju kroz male oglase.

Oni su nevoljni gosti čak i za prodavce. Jer su im cene otkupa farmi ispod svake granice pristojnosti, čak. Ali, obrću neku svotu gotovine, pa se daje prednost na keš i finiš.

Ako je to za prodavca nužno zlo i dobitak na vremenu, za budućeg kupca je siguran početak jedne priče kojoj se već unapred zna kraj.

Pa je sklapanje ovakve vrste aranžmana početak kraja za odgajivača.

Zbog čega će i sami uskoro odustati. I postati bivši i neuspešni.

I širiti priču kako gajenje činčila “nema pojma”.

Pošto je lagodnije okriviti dugog. Makar i jadne životinje.

Koje su počesto stvarno jadne u farmama od kojih se odustalo. Naročito u uslovima u kojima ih drže potonji vlasnici, pomenuti profesionalni preprodavci. Kojima je jedini cilj da ih se otarase. Što brže i po što boljoj ceni.

Šta ih briga za naivce?!

S njima se računa samo jednokratno. Pa jedinu objektivnu korist donose mobilnim operaterima- promeniš broj mobilnog i nestaneš.

Ukalkulisan realni poslovni trošak, s kojim se računa unapred. I koji takođe plaća lakoverni kupac.

Od babe ne biva devojka

A za dobar start upravo su potrebne činčile – devojke

Sem u retkim situacijama, nije dobro menjati mužjaka. Što se u transporu uglavnom desi. Pa je potrebno vreme za navikavanje.

Za start su najbolje mlade ženke sa kvalitetnim performansama. Sa praćenom i selektovanom genetikom, kao uslovom svih uslova.

Kao glavnom garancijom za potencijalnu uspešnost.

Ostalo je na odgajivaču. Da li će poštovati već poznata pravila i procedure ili neće.

Imamo podosta genija koji za pet dana sve znaju o činčilama.

I ne samo da ih ne možete razuveriti, nego vam oni još daju i savete. Počesto neopisivo originalne. Čak i kada stignu posledice takve jedinstvene metodologije gajenja.

Ali, to je već neka druga priča. U kojoj pilence uči koku kako da snese jaje.

Prosto je čudesno pravilo da je ljude najlakše ubediti u naopake stvari! One im nekako zvuče uverljivije od pravih i istinitih.

Ljudi vole laka i brza rešenja.

Barem da im tako izgledaju.

Privid puta kojim se lakše ide.

Čega nema ni u jednom ozbiljnom poslu.

A gajenje činčila jeste ozbiljan biznis za odgovorne ljude.

Kooperacija je interesno savezništvo

Postavlja se pitanje: ko je odgajivaču najbolji saveznik? Bilo da je početnik ili ima iskustva?

Ima li logike u tvrdnji da je to onaj ko s njim deli zajednički interes?

Dakle, njegov otkupljivač.

Koji sklapanjem kooperantskog aranžmana sebi dugoročnije obezbeđuje tržište otkupa.

I to ne bilo kakvog, već što kvalitetnijeg. Jer vreme u kome svaka životinja ima kupca polako ostaje iza nas.

Pa će farme činčila morati da postanu prave male genetske laboratorije. U kojima glavni kriterijum neće biti prevashodno koliko kote. Već šta kote. Kakvog su kvaliteta proizvedene životinje.

I koje možete da “svetojovanite”, da im ugađate koliko hoćete, ali genetiku im tako popraviti ne možete.

Iako smo mi svet sa čuvenom izrekom da „ima vremena!“ i da ćemo lako, jer, „nema problema“, problemi upravo počinju sa lošim startom.

I zato je kod kupovine farme na rizik jedino izvestan gubitak. Ako ništa, barem na vremenu, dok se stvari ne izmene do temelja.linije2

I sve to zarad prividne uštede na početnoj investiciji. Gde se, ali obavezno, plati na mostu što se eskivira na ćupriji.

I gde je bolje startovati i sa upola manjim brojem legala, nego da ona budu loša.

Iskusni odgajivači znaju u čemu je caka. Pa islužene farme kupuju prvenstveno radi kaveza i opreme.

Sa tako nabavljenim životinjama ne računaju baš previše ozbiljno. Poneki ih se i reše preprodajom neiskusnim odgajivačima. Koji u njih imaju poverenje, jer se preporučuju svojim ugledom i odgajivačkim stažom.

I tu se njihov zajednički interes završava.

Da li je, posle svega rečenog, uopšte i potrebno naglašavati da je dobar početak osnov budućeg uspeha?

Te da je dobra kooperacija koja počinje isporukom sertifikovanih životinja proverenog porekla najsigurnija formula za ostvarivanje zajedničkog interesa.

Gde odgajivač i otkupljivač imaju jasno definisano polje zajedničkog dugoročno održivog interesa.

Pa je svaka vrsta jednokratnog aranžmana nepotreban rizik.

Barem tako rezonuju ljudi koji umeju da se staraju o svojim interesima.

I samo će takvi opstati. I biti uspešni odgajivači.

Ostavite odgovor