Pseća, kereća i ostale mafije

Veganstvo i navodna zaštita životinja poprima najrazličitije forme biznisa

Na početku svega, postradali su odgajivači krznašica

Zabrana gajenja bila je ulaznica za dodelu monopola plaćenim da vole životinje

Da je naš čovek čudo jedno od snalažljivosti, pokazuje i poslednja u nizu vesti objavljena ovih dana u medijima.

http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:705390-Pse-iz-Gornjeg-Milanovca-i-Cacka-kradu-i-prodaju-van-Srbije

Ako je verovati izvorima, u našoj zemlji organizovano deluje još jedna vrsta „mafije“- nazvana kerećom mafijom!!!

Zaštitari kao šverc komerc

Doduše, i ovoga puta iznenadiće se samo oni manje obavešteni. Jer, (i)legalni izvoz pasa ovde funkcioniše odavno.

Evo dela jednog teksta koji datira još iz 2012. godine:

Već duže vremena se psi bez vlasnika, naročito štenci, švercuju u inostranstvo. Taj šverc se sprovodi u organizaciji dve ekipe: S.O.S Animals, iz Beograda i ekipa veterinarske ordinacije „Vet home Blanko“ iz Beograda, a kroz Udruženje za zaštitu životinja VHB Beograd, a sve ovo u tesnoj saradnji s Udruženjem za zaštitu životinja „Noa“, Beograd.

Odrasli psi i štenci se švercuju na graničnom prelazu Kelebija, jer tamo ne postoji dežurni veterinarski inspektor. Na ovaj način je do sada iz Srbije u zemlje EU prošvercovano više od 300 pasa. Ne zna se gde ti nesrećni psi završavaju – da li se zaista udomljavaju, ili pak završavaju kao ogledne životinje? Cena po jednom psu je od 200 evra pa naviše.”

(Izvor: http://akademediasrbija.com/index.php?option=com_content&view=article&id=5511:pas-vam-mater-&catid=47:vesti&Itemid=71)

Uz napomenu da smo iz citiranog teksta svesno cenzurisali lična imena ljudi vezanih za ove organizacije i udruženja, jer se unapred klonimo mogućeg belaja.

A, baš šteta! Jer, upravo se tu, na spisku „lica“, vide imena ljudi najzaslužnijih za zabranu gajenja koje godinama nastojimo da se otarasimo.

Uostalom, odgajivači sa boljim pamćenjem i malo širim interesovanjem setiće se da smo u više navrata i tvrdili da je zabrana gajenja krznašica izboksovana u zamenu za svojevrsni monopol za izvoz i udomljavanje pasa napolju. Pošto je to, izgleda, jako unosan biznis.

Pa smo svojevremeno objavljivali i srceparajuće tabloidne pričice o ispraćajima sretnih pasa lutalica u bolji život, preko grane, čak i preko Velike bare.

Kao što smo i tada, kao i sada, izrazili otvorenu sumnju da se brojna „društva za zaštitu životinja“, koja i dalje niču kao pečurke posle kiše, u stvari i osnivaju iz raznoraznih poslovnih interesa. A da su humanost i briga samo paravan za raznorazne, počesto i sasvim protivzakonite radnje.

Izvor: http://bit.ly/2D2M9pd

Izvor: http://bit.ly/2D2M9pd

Na kraju krajeva, oni su samo filijala zloglasnog krovnog udruženja za koje poznavoci prilika tvrde da su upravo najveći eksploatatori životinja. Što se ovde ne pominje, ali se može naći na brojnim inostranim sajtovima.

Azili kao magacini gotovih proizvoda

Kao najgnusnija grana veganskog biznisa pominje se nabavka lutalica zarad banke organa za transplantaciju organa. Dokoni bogataši spremni su dobro da plate da njihovi ljubimci ne pate.

I ko zna šta se sve još iza tog brda valja. Jedno je sigurno: ništa dobro po većinu čovečanstva!

Tako je i ovaj povod, kao i cela priča, uostalom, veoma bitna za odgajivače činčila i krznašica uopšte:

Mi smo, gospodo draga, žrtvovani da bi se dobila „dozvola“ za šverc napuštenih životinja.

Što ima mnogo logike kad se prisetimo svih „fake news“ (lažnih vesti) o mučenju aziliranih životinja. Što je prva faza gerilske borbe životinjobrižnika da stave svoju šapu na gazdovanje azilom, kao magacinom gotovih proizvoda planiranih za eksport.

Kao i upravljanje biomasom kao sirovinom za proizvodnju energije, električne ili toplotne, većinom.

Koliko je navodna kereća mafija s početka ove priče na istoj ili možda na suprotnoj strani, nije naše da istražujemo.

Jednako kao i priča o navodnoj psećoj mafiji: sećate se, kuvaju pseće glave, izujedaju se psećim vilicama po telu, a onda nastupaju njihovi plaćeni doktori da veštače. Na kraju svega, račun se ispostavlja lokalnoj samoupravi koja je dužna da zbrinjava lutalice.

A onda, iz lokalnih opštinskih kasa svi finansiramo taj biznis. Dobro organizovan, očigledno.

Tako da su otužne veganske priče i jadikovke nad jadnim mučenim životinjama samo paravan, čista dimna zavesa iza koje se odigrava realni i unosan biznis.

Ko se sve tu još ugrađuje i podmazuje, opet je stvar nadležnih. Samo ako žele da se pozabave time.

Mrka kapa, reklo bi se.

Razroke vesti

Nama ostaje da se nadamo da će ovde, pre negoli dođe do reakcija institucija, stvari ići po darvinovskom modelu „prirodnog odabiranja“. To jest, da će se istrebiti međusobno, u uobičajenom mafijaškom stilu, pa će ostati samo „najbolji“. A tada će biti moguće da baš oni postanu vidljivi organima gonjenja, kad se „biznis“ ukrupni i omasovi.

Do tada, nama odgajivačima ostaju najmanje dve opcije:

Prva i najvažnija, da pobedimo i dokrajčimo zabranu;

Druga, koja nas se tiče kao svakog građanina pojedinačno koji kroz poreze finansiraju ovakve prljave biznise, da pažljivo čita vesti i ukršta ih.

Dakle, došlo je vreme razroke konzumacije medija. Jer su vesti koje objavljuju sve više neobeleženi plaćeni oglasi.

Po onoj čuvenoj: Čije pare, tog i muzika.

Što su odgajivači činčila više puta osetili na svojoj koži.

Ostavite odgovor