Jedan komentar

  1. Snježana Milosavljević

    Iole pažljivijem čitaocu ove presude, važno je napomenuti, tačno prevedene i overene kod licenciranog sudskog tumača,ući će u fokus pažnje činjenica da je predlagač zabrane gajenja svoj zahtev obrazložio momentom da je nepotrebno izlagati životinje patnji i bolu zbog potreba za odevanjem i aksesoarima.
    Dakle, nigde ne govori o „surovom mučenju i ubijanju krznašica po farmama“, već polazi od „podrazumevajuće pretpostavke“ da su patnja i bol prouzrokovani usmrćivanjem životinja. Što je, takoće, samo po sebi, veoma upitan stav, jer, važeći propisi Evropske komisije, posebno Direktiva 1099/2009 propisuju metode usmrćivanja farmski gajenih životinja tako da je smrt životinje trenutna i bezbolna. Doslednom primenom tih metoda eliminisana je svaka druga mogućnost.
    Posebna je priča da li je holandska parlamentarka u navedenoj formulaciji patnje i bola podrazumevala činjenicu da gajene krznašice žive u zatočeništvu, kao i sve ostale farmski gajene životinje. Što onda ozbiljno konotira na propagiranje ideje o potpunoj kohabitaciji životinja s ljudima na deljenom životnom prostoru. Odnosno, na ideologiju organizacije PETA, da su životinje nacija za sebe.
    Ko podržava tu organizaciju i njene ogranke, gde spadaju i društva za zaštitu životinja po Srbiji, podržava i navedenu tezu, svesno ili ne, zaveden manipulacijama i podmetanjima, što je već stvar za organe gonjenja, jer su uznemiravanje javnosti makar istinitim, a kamoli neistinitim podacima i fotografijama, kao i neosnovane tvrdnje o surovom mučenju i ubijanju dela koja su u našem pravnom poretku inkriminisana kao krivična. Kao i narušavanje poslovnog ugleda netačno plasiranim informacijama sa zaprećenom zatvorskom kaznom (čl. 239. st.2 KZ RS).
    Holandski sud se vodio pravnim potvrdivim činjenicama. Zato što funkcioniše u pravnoj državi, ljubomorno čuvajući svoj ugled. Kao i interese države, pre svega, ekonomske, što je takođe vidljivo u presudi.
    Dakle, presuda kao pojedinačni pravni akt, kao i zakon, kao opšti akt, moraju biti u skladu s interesima države i društva u celini, većinskog, a ne manjinskog interesa. Koji ima sav legitimitet, sem ako se ne bavi stvarima zbog kojih baš i nije osnovan. Onda se takve asocijacije, koje prekoračuje delokrug svog rada, registrovane ili ne (za koja važe pravila propisa iz građanskog ortakluka, za manje upućene), pravno gase i to je istinski civilizacijski standard.

Ostavite odgovor