Pa posle kažu: teorija zavere…

Stočarstvo je, nesporno, veliki potrošač planetarnih resursa

I jedan od uzroka klimatskih promena

Veganski pokret je samo šarada humanosti

Jer se ljudi lakše primaju na takve priče

Deo objave koje je preneo domaći portal b92.net sa BBC News servisa na srpskom na najrečitiji način demaskira stvarne razloge nastanka veganskog pokreta u svetu, kroz promovisanje ideje da se za ljudske potrebe ne koristi ama baš ništa životinjskog porekla.

http://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2018&mm=08&dd=23&nav_id=1434142

Ogoljena istina isplivava ako se malo pažljivije pročita sam kraj teksta, naročito. Gde se, između ostalog, kaže i ovo:


Mnoge delove Španije pogađa suša, a svaka životinja zahteva barem 15 litara vode na dan. NVO 
Ekolozi u akciji upozorava da toliki broj životinja preti da ugrozi ono malo podzemnih voda svojim otpadom.

Iz Ministarstva za ekologiju upozoravaju da su životinje takođe odgovorne za dodatno stvaranje efekta staklene bašte.

Ministarstvo kaže da su svinje odgovorne za deset odsto emitovanih gasova i da se na listi faktora odgovornih za stvaranje gasova nalaze na četvrtom mestu, iza struje, industrije i saobraćaja.

Hoće li svinje “pojesti” ljude?

Svinjogojstvo je samo jedan od primera, dakako. Očigledno da se je u agrarnim supersilama EU došlo do tačke kada obim gajenih svinja premašuje nacionalne resurse i, realno, ugrožava ekološku održivost i budućnost, u celini.

Svakako da tamošnja produkcija daleko premašuje nacionalne potrebe, pa se glavnina izvozi. I to, uglavnom, kao prerađevina, višestruko skuplji proizvod od primarne sirovine.

Subvencionisano i time i visokoproduktivno stočarstvo cveta u zemljama poput Danske, Holandije, Španije, između ostalih. Visokoorganizovana, višedecenijska sistemska podrška tih zemalja sopstvenom agraru, u celini, shvata se kao važna karika nacionalne suverenosti i nezavisnosti od uvoza hrane, s jedne strane.

S druge strane, subvencije omogućavaju primenu i razvoj agrotehničkih mera, što dodatno doprinosi konkurentnosti tih proizvoda na svetskom tržištu hrane. Pride i bagatelno jeftina cena radne snage, imigrantskog porekla, prevashodno.

Misli globalno, preraspodeli na lokalno!

Međutim, i stočarstvo, kao i ostale grane, ima svoj prag rasta, u vidu ekološke “osvete” agrarnim ekonomijama zemalja koje imaju ambicije da dominiraju globalnim tržištima hrane.

Ova preneta priča upravo o tome i govori. Doduše, bez ambicija da ponudi moguće pravce rešenja.

Sasvim je tačno da planetarni resursi, načelno, pripadaju svima, ali se njima gazduje prevashodno na nivou nacionalnih država. Dakako, uz nesporne okvire koje propisuju međunarodne konvencije. Koje ipak naginju ka tome da zaštite interese najmoćnijih, nauštrb ekonomski, politički i svekoliko manje moćnih, a naročito nemoćnih zemalja i nacija.

Ako bi se, recimo, svinjogojstvo iz navedenih zemalja malo preselilo na destinacije gde resursi nisu još uvek dovedeni do granice iscrpljivih, možda bi to bilo neko barem prelazno rešenje.

Jednovremeno bi se dao kakav takav vetar u leđa ekonomijama koje posrću pod teretom nelojalne konkurencije visokozaštićene poljoprivrede zemalja članica EU.

Naravno, uz odgovarajuće mere kontrole granica iscrpljivanja, time i ugrožavanja raspoloživih resursa. I strogu kontrolu farmskog i animalnog otpada. Kao i metode njegove iskoristivosti u kružnim ciklusima drugih grana.

Pogotovo kad se zna da se glavni akteri međunarodnih odnosa ponašaju kao rogovi u vreći. Pri čemu ona čuvena ekološka maksima „Misli globalno, deluj lokalno!“ lepo zvuči. Samo što se uveliko kosi sa realnošću na terenu.

A veganski pokret je tu da zamuti vodu. Da navuče ljude na falš priče o navodnoj štetnosti mesa i mesnih prerađevina. Uz mantru da će biti bolji ljudi ako slede veganski način života.

Usput se može i lepo da zaradi.

I to po onoj: dok jednom ne smrkne, drugom ne svane!

Ostavite odgovor