UNO Serbia nastala je kao mala firma u vlasništvu porodice Stanković, sada već pomalo daleke 1989. godine, kao ponositi nastavljač tradicionalnog porodičnog preduzetničkog duha.

Osnivač firme je mašinski inženjer Miodrag Stanković, tada još neko vreme zaposlen u namenskoj industriji nekada čuvenog valjevskog „Krušika“. U startu, njegovi glavni poslovni saradnici su supruga Nada i sin Nemanja, koji je valjevskim starosedeocima ostao u sećanju kao „prvi pokretni gradski bilbord“, kada je, reklamirajući firmu svojih roditelja, izazvao nepodeljene simpatije građana ovog nekada značajnog industrijskog centra zemlje, ali i medijsku pažnju, iako je imao jedva šest godina.

Danas je Nemanja Stanković suvlasnik i generalni menadžer firme s kojom je zajedno rastao, dajući stalni doprinos njenom širenju i unapređenju.

Stoga je UNO jedan je od istinskih pionira koncepta malih porodičnih firmi u nas, na kome se i danas insistira, kao jednom od ključnih razvojnih modela neophodnih u razvoju nacionalne privrede u celini.

Negujući duh poslovne inicijative i potrebe stalnog razvoja i unapređivanja poslovanja, UNO, počev od 1999. godine, i sasvim prelazi na delatnost farmerskog gajenja i prometa činčila, kao glavnu i jedinu poslovnu delatnost.

Stankovići tada podižu farmu činčila koja se stalno razvija i raste i postoji i danas, kao jedna od najvećih i najrentabilnijih farmi u našoj zemlji.

Paralelno s unapređenjem vlastite farme, porodica Stanković, tokom dvehiljaditih, aktivno je angažovana na popularizaciji ove delatnosti, kako u Srbiji, tako i šire, u regionu kroz učešće na poljoprivrednim sajmovima, kao i organizaciju prezentacija i edukativnih seminara na temu farmerskog gajenja činčila. Tako su stvoreni uslovi za nastanak i proširenje kooperantske mreže bazirane na poslovnom interesu, ali i lojalnosti i uzajamnom poverenju.