Ordinacija „ČINČILA“: Oblici oštećenja krzna

Pored dermatomikoza, najčešći oblici oštećenja krzna su linjanje, griža i lomljenje krzna

Za terapiju je, logično, neophodno eliminisati moguće uzročnike, a veterinarska podrška je nezamenjiva

U gajenju činčila, najteži deo odgajivačkog posla je sprečavanje, ali i pravilno i blagovremeno otkrivanje, kao i lečenje raznih oblika oštećenja krzna.

Do sada, otkriveno je i grupisano nekoliko najčešćih pojava koji povremeno i privremeno, ali, na žalost, i sasvim trajno mogu biti uzroci koji dovode do produkcije komercijalno bezvrednog krzna.

To su linjanje, griža i lomljenje krzna.

Naravno, u ovu grupu svrstavaju se i razni oblici dermatomikoza o kojima je već bilo dosta reči.

Linjanje

Izvor: http://bit.ly/2pEIrYD

Izvor: http://bit.ly/2pEIrYD

Linjanje je normalna pojava kod činčila. Ona se dešava u razmacima od 4 do 6 meseci, a traje oko dva, dva i po meseca. Najviše se primećuje kroz pojačanu vidljivost linija sazrevanja krzna i to u obliku tamnih prstenova, upravo na mestima gde je izmena dlaka najintenzivnija.

Međutim, neretko dolazi i do smetnji u linjanju koje se manifestuju kroz obilnije ispadanje dlaka i to u pramenovima (čupercima). Dlaka tada, samo naizgled, ostavlja utisak lepršavosti.

Osim linjanja i ispadanja, uočene su u farmama činčila i pojave tzv. izbacivanja dlake: na pojedinim delovima krzna ispadaju dlake formata metalnog novčića.

Uzroci ovih pojava mogu biti raznoliki, unutrašnji, kao što su oštećenja i bolesti unutrašnjih organa, jetre, najčešće, pa sve do onih spolja izazvanih, tipa nepravinog hvatanja životinja, te njihove uznemirenosti izazvane spoljnim faktorima kada one reaguju na stres izbacivanjem dlake u vidu odbrambenog refleksa.

Ove poremećaje neophodno je lečiti otklanjanjem njihovih uzroka.

Za poremećaje u funkcionisanju unutrašnjih organa neophodna je veterinarska podrška. Laboratorijskim pretragama veterinar utvrđuje da li je u pitanju nedostatak aminokiselina u ishrani, naročito onih koje sadrže sumpor, te vitamina B kompleksa ili drugih mikroelemenata, koji se onda dodaju njihovoj ishrani.

Najbolja preventiva jeste pravilno postupanje i rukovanje sa životinjama, te obezbeđivanje adekvatnih prostornih i mikroklimatskih uslova, kako to već nalažu poznate procedure gajenja.

Griža krzna

Izvor:http://bit.ly/2p7CtyI

Izvor: http://bit.ly/2p7CtyI

Iako su uočeni neki uzroci koji dovode do tzv. griže krzna, u suštini, nije do kraja razjašnjeno zašto i kada dolazi do nje.

Smatra se da su glavni uzroci za grižu nervoza, nemir, stres i svrab kod životinja, uz snažan uticaj genetskog faktora.

Griža se često poistovećuje sa lomljenjem krzna; ipak, postoje očigledne razlike.

Kod griže biva napadnuto celokupno telo, zbog čega preostanu jedino dlake na glavi i vratu, usled čega činčila poprima tzv. izgled lava.

Na oštećenjima se vidi samo donja dlaka, tamnoplave, čak, crne boje. Pri tome, najinteresantnije je da se na oštećenom krznu i koži ne vide nikakve patološke promene.

Čak i kada se pronađu izvesne gljvice, ipak nije isključeno da je primarni uzrok oštećenja krzna ipak griža, a ne dermatomikoza (gljivična infekcija).

Zanimljivo je da se samo griženje viđa vrlo retko, jer se, izgleda, obično dešava noću i traje sve dok se životinja sasvim ne izgrize.

Nemački savez odgajivača činčila bavio se uzrocima ovog poremećaja pre više od pola veka. Pronađene su i s grižom dovedene u vezu patološke promene na nadbubrežnoj žlezdi i hipofizi.

Međutim, istovremeno, u probavnom traktu izgriženih činčila nisu pronađene slepljene gute dlaka, kao ni u njihovim izmetima.

Opšteprihvaćeno je mišljenje da se grižene životinje i njihovo direktno potomstvo moraju eliminisati iz dalje reprodukcije kako bi se sprečio prenos tog štetnog genetskog nasleđa.

Inače, smatra se da je u ranoj fazi grižu moguće i zaustaviti vitaminsko-hormonskom terapijom i kortizonskim preparatima. Američki veterinari čak praktikuju i davanje trankvilajzera, kao antistres terapiju.

Lomljenje krzna

Izvor: http://bit.ly/2qEnXP8

Izvor: http://bit.ly/2qEnXP8

Lomljenje krzna je kod činčila daleko češće od griže, mada se ova dva poremećaja često nedovoljno razlikuju i poistovećuju se.

Kod lomljenja, javljaju se karakteristične rupe u krznu duž celoga tela, a najčešće zahvataju bočno, niz slabine i butove.

I ovde su uzroci prilično nejasni, ali se uglavnom smatra da je reč o poremećajima u metabolizmu vitamina, posebno onih iz grupe B, ali i manjkom nekih masnih kiselina.

Uzroci lomljenju krzna mogu biti i spoljašnji, neadekvatna temperatura i vlaga u farmi, pre svih, kao i spoljno uznemiravanje životinja preteranim i naglim zvukovima, te je te faktore neophodno već u startu i preventivno eliminisati.

Za razliku od griže, lomljenje krzna je moguće izlečiti. Pre svega, preporučuje se pravilna nega i dobra ishrana, s dodatkom vitamina i minerala. Preporučuje se da životinje povremeno budu izložene direktnim sunčevim zracima, a u pesak stavljati uobičajene fungicide, preventivno, jer je lomljenje neretko praćeno i komplikacijama u vidu gljivičnih infekcija.

Kao i mnogo strpljenja, jer oporavak traje od 6 meseci do godine dana.

Ostavite odgovor