Maćehinski odnos prema majci poljoprivredi

Novac iz pretpristupnih fondova EU za poljoprivredne podsticaje već treću godinu čami zbog neispoštovanih rokova i procedura

A nije da je mali i da ne bi dobro došao

Iako se, pogotovu kad je o predizbornim kampanjama i to na svim nivoima reč, svi kunu da im je poljoprivreda strateški važna programska grana, bukvalno, mezimče, na terenu u realnosti stvari stoje bitno drugačije.

Hronična besparica ne zaobilazi nijednu privrednu granu, pa tako ni poljoprivredu.

I to nije nikakva novost. Samo, pravo je pitanje da li se koriste sve raspoložive mogućnosti.

Koje se, u konkretnoj priči, zovu pretpristupni fondovi EU za podsticaj agrara. Gde su podsticaji u poljoprivredu jedan od najprivlačnijih faktora za opredeljenost domaće javnosti evropskim integracijama.

Gde je, osim lepe priče, neophodno da to korisnici malo i osete u svom buđelaru. Koji je, u velikoj većini, poprilično prazan.

U konkretnoj priči, i više nego neopravdano.

Poljski poljoprivrednici povukli više od 60 milijardi subvencija

Kad je (i) o gajenju činčila reč, Poljska je zemlja koja polako, ali, reklo bi se, i nezaustavljivo, preuzima apsolutni primat.

Nisu poljski odgajivači, kao i poljoprivrednici iz ostalih grana, ništa marljiviji, sposobniji niti mnogo preduzimljiviji od svojih kolega iz evropskih zemalja.

Reč je, jednostavno, o agrarnoj politici države. Preciznije, u razlikama u tim politikama, od zemlje do zemlje.

Konačno, da li takva politika uopšte i postoji, naročito, kako se sprovodi.

Jedna vest sa, najblaže rečeno, frapantnim ili, još bolje, poražavajućim podacima kad je o poređenju reč, dovoljno govori i objašnjava, sama za sebe.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/2708070/kakodrzavapomazepoljskimpoljoprivrednicima.html

Ako se zbog ovakvih ili sličnih razloga čeka godinama da se ulože sredstva koja čame neiskorišćena, da li bi se uopšte i trebalo čuditi što se neke druge, za državu neuporedivo manje strateške stvari, kao što je, na primer, pitanje daljeg uzgoja krznašica, razvlače kao “Panta pitu”?

Što kod domaćih odgajivača stvara razumljivu nervozu, osobito, strah da se stvari baš i neće odvijati u za njih željenom pravcu?!

Izvor: http://ab.co/11Tp2Wq

Izvor: http://ab.co/11Tp2Wq

U zemljama EU subvencionišu i činčile

A u zemljama članicama EU postoje propisi i tarifni brojevi za konkurisanje za podsticaj razvoja gajenja činčila. Između ostalog.

Jer tamo ne haju što će Karleuša spaliti javno sve svoje bunde, pošto želi da postane veganka, a time i “dobar čovek”, kako sama reče. Pa, i vreme je bilo. Za ovo drugo, naročito.

Ali, da se manemo gluposti opskurnih likova.

Ključno je pitanje da li će naša poljoprivreda, uz ovakvo činodejstvije na terenu, ikada moći da dostigne razlike u zaostajanju za evropskim agrarom?

Ili, hoće li domaći odgajivači činčila, ako ih i kada ih oslobode stega besmislenih zabrana, biti konkurentni evropskim kolegama? Poljacima, pre svih?

Teško, ali ne i nemoguće, optimistički gledano.

Jednostavno, u našem se loncu sve predugačko krčka. Pa je strpljenje ovde nadragoceniji resurs.

Ko se njime naoruža, njegovo je carstvo-odgajivačko!

Ostavite odgovor