Kvalitet dlake – glavni kriterijum na otkupu

Pored genetike, na kvalitet krzna presudno utiču uslovi na farmi

Loš kvalitet, pogotovu gubitak dlake desetkuju efekte gajenja

Podaci sa terena svedoče o dosta brojnim slučajevima oštećenja dlake kod životinja koje se najčešće svrstavaju u tzv. dermatomikoze, odnosno, gljivične bolesti kože na koje su činčile ekstremno osetljive zbog velike gustine krzna.

Posledice ovakvih pojava su poznate, bitno umanjene cene na otkupu, ali, da li su dovoljno poznati i uzroci? Jer, bez njihovog otklanjanja, efekti lečenja životinja biće tek polovični i kratkotrajni.

Najčešći uzroci gubitka dlake jesu neadekvatni uslovi gajenja.

Pre svega, trajnije previsoka (relativna) vlažnost u prostoriji za gajenje, od preko 60 procenata. Taj se parametar reguliše rashlađivanjem vazduha, najefikasnije pomoću klima uređaja pošto je poznata stvar da je dopao vazduh zasićeniji vodenom parom od hladnog. Zbog čega je najkritičniji period maj- septembar, sa aspekta problema sa vlažnošću u farmi.

higrometar

Izvor: http://bit.ly/2nvdWFg

Merač vlage- higrometar svakako je neophodna sprava u svakoj farmi. Nije skup, u amaterskoj kućnoj verziji, a neizostavno je koristan.

kont05Naravno, neophodno je pri svemu tome otklanjati i proizvođače vlage.

Redovna zamena urinom natopljene prostirke, pogotovu u letnjim mesecima, kada životinje intenzivnije piju vodu, podrazumevajuća je obaveza.

Podrazumevajuća stvar je i redovno kupanje životinja u kvalitetnom peščanom miksu koji mora da sadži odgovarajući procenat zaštite od uzročnika kožnih infekcija. To se posebno odnosi na krzna, životinje koje se pripremaju za otkup. Njih je neophodno kupati svakodnevno, a čistoća i dovoljna količina peska su obavezni.

Ženke se mogu kupati nešto ređe, ali ne manje od tri puta nedeljno, dakle, barem svaki drugi dan, sem u prvoj nedelji nakon okota kada se kupanje iz poznatih razloga ne preporučuje.

Procurele pojilice ili preterano kvašenje poda farme takođe ne pomažu.

Naravno, i bez ovih pojačivača vlage, same životinje svojim telom doprinose povećanju vlažnosti, što je najnormalnija pojava, pa je klima uređaj jedina realna pomoć za ovakve situacije.

Od spoljnih faktora, na dlaku utiču i još neki ne baš zanemarivi uzroci.

Prevelika buka ili temperatura u farmi uznemiravaju životinje, čineći ih nervoznim, što može biti potencijalni uzrok čupanja dlake.

Takođe, kavez prenatrpan već poodraslim mladuncima ozbiljan je faktor rizika za oštećenje dlake, te bi trebalo voditi računa o blagovremenom razdvajanju mladunaca od majke, kao i međusobno.

Naposletku, uzrok propadanja krzna često može biti i hrana, pre svega kroz nedostatak vitamina B i E, kao i nekih minerala, cinka, na primer, te nekih masnih kiselina. Ako odgajivač posumnja u dobar sastav hrane, neophodno je koristiti vitaminske dopune, najčešće kroz rastvor u pijaćoj vodi.

Mada se vitaminska dopuna preporučuje i inače, kada sve funkcioniše kako bi trebalo. S čim se, takođe, ne bi smelo preterivati, da ne bi došlo do preteranog rasta zuba kod životinja, pogotovu onih u uzgojnim linijama.

Grickanje sena, pored kvalitetnih materija koje sadrži, deluje blagotvorno i smirujuće na činčile, poput prirodne anti-stres terapije, pa se svakako preporučuje kao preventiva i za ove situacije.

5 strana slika 3

Izvor: http://bit.ly/2o0V8yy

Ovo su samo najčešći uzroci propadanja krzna kroz gubitak dlake koji se reflektuju u vidu gljivične, bakterijske ili virusne infekcije koju je onda neophodno lečiti preparatima koji se mogu lako naći u solidno opremljenim veterinarskim apotekama.

Ponekad se radi o antibioticima, kod bakterijskih infekcija, dok se gljivične uglavnom leče mastima ili losionima, tzv. atimikoticima.

Ni jedne od njih nije preporučljivo davati na svoju ruku.

U svakom slučaju, bolje je sprečiti, barem kad je reč o predvidivim, poznatim i očiglednim uzročnicima gubitka dlake koje se prvo javlja na pregibima između nožica i trbuha kao više negoli jasan signal da je potrebno intervenisati.

Pošto su posledice ignorisanja daleko skuplje, komplikovanije i trajnije od ulaganja u sistematsku zaštitu krzna farmskih životinja.

Ostavite odgovor