Igrale se „delije“…

Društva plaćena da obožavaju životinje zakazala kongres
Na kome će se razmatrati i „prava životinja“
Zašto nas to (ne) iznenađuje

Usred ere radničkih štrajkova koji prete da promene generalni ekonomski mejnstrim  nekoliko poslednjih vlada, jedno od inih društava za  tzv. zaštitu životinja zakazalo je, ni manje ni više, nego kongres o zaštiti životinja!?
I to prvi (valjda ne i poslednji?) i to usred zemlje Srbije.

http://bit.ly/2uy5Boi

Sve smo drugo, valjda, poradili. Samo nam ostaje da zaštitimo životinje.
Računajući tu i nedavne, nadamo se, verujemo, želimo i poslednje tri žrtve porodičnog nasilja sa brutalnim tokom i najtragičnijim mogućim ishodom.
Nekome se, najširoj javnosti, primerice, može učiniti neumesnim ova incijativa i događanje. S obzirom na narečene okolnosti u kojima je najavljena. Što su samo najaktuelnija zbivanja. Ona trajnijeg karaktera, da i ne pominjemo.

Slučajni ili tempirani tajming

pas3

Izvor: http://bit.ly/2u4nbOm

U svemu tome, međutim, trebalo bi imati na umu par činjenica.
Među prvima onu da ovakve rukotvorine i ne izazovu baš previše pažnje u javnom mnenju. Sem botova plaćenih da ih isprate.

Unatoč forsiranim objavama medija koji ovu grupicu, realno, na nivou statističke greške, podržavaju. Gde je verovatnije reč o plaćenim oglasima, negoli o novinarskoj radoznalosti. Uz izuzetke par novinara koji su i sami vegani. Koju (zlo)upotrebljavaju svoje pozicije po redakcijama takvih medija.

Tako da bi mogao biti slučaj da se ovakvim društvancima i njihovim kampanja ponajviše bavimo baš mi, odgajivači krznašica. Kao njihova prva potencijalna kolateralna šteta. U kampanji uterivanja humanosti u naše, jel’te, tako zaostalo društvo. Koga se oni groze. Do nivoa patološke mržnje, povremeno. Bar tako proizilazi iz poruka kojima truju društvene mreže.
Po pravilu, kad god se lansira neka vest o navodnom užasnom zlostavljanju životinja. Za koja, uglavnom, znaju samo oni. I to na vreme, čim se desi. Počesto, i pre nego se desi. Kako god to ko shvatio.

Pošto su nametanjem zabrane gajenja krznašica u poznatom postdesetogodišnjem periodu uspeli da skrenu pažnju odgajivača činčila. Koji su, u međuvremeni, silom prilika, doduše, postali pravi mali eksperti za njihove poteze. Pa tako i za ovaj, oko kongresa za zaštitu životinja (čuj, kongres?!).

Tajming, može biti, nimalo slučajan. S obzirom na agendu nacionalnog parlamenta u vezi s neophodnim izmenama zakonodavstva iz oblasti stočarstva.
Ili je tako ispalo slučajno?

Progresivna „deca komunizma“

61358896-psi-lutalice

Izvor: http://bit.ly/2u57M21

Pošto pomenuta društvanca vole kriptokomunističku terminologiju (kongres, na primer), da se i mi poslužimo onom čuvenom Lenjinovom:“Što gore, to bolje!“

To jest, ukoliko na tom najavljenom kongresu i zaista potegnu pitanje prava životinja, kako je u najavi istog nagovešteno, možda se i zaista oglasi neko iz stručne javnosti.
Pravničke, na primer. Ustavnopravničke, naročito.Da im, primerice, pojasni da prava mogu imati samo oni koji imaju pravni subjektivitet.

Koji, pored prava, podrazumeva i obaveze i odgovornosti. Što, kad je o životinjama reč, ipak zvuči preterano. Bez obzira na kanonadu tekstova u kome životinje čine prava čuda.

Koja, čak i kada bi bila istinita, a nisu, odražavaju instinkt, a ne racionalan izbor aktera.
Jer ih priroda, prosto, za takva dela obdarila nije.

Ali jeste za mnoga druga. Da čoveku koriste. Ali mu i upotpunjavaju i uveseljavaju život. Odanošću i vernošću. Koju od drugih ljudi sve manje dobijaju. Što je najgore, i sve manje očekuju. Ljudi. Ne i životinje.

Recimo radnici, koji godinama ne primaju plate koje su zaradili. Kao ni  socijalno niti zdravstveno osiguranje, za njih i njihove porodice.
Pa ovih dana potežu i krajnje mere, štrajkuju glađu. Kažu da su ionako već godinama gladni.

A kongresa o tome – ni na vidiku. Niko nije spolja masno plaćen da ga organizuje.
Pošteno je reći o čemu se ovde, suštinski, radi.
Onako, čisto da se ne lažemo…

Pošto, iz iskustva, s ovog zbivanja očekujemo mnooogo laži. Recimo, snimke zlostavljanja krznašica po farmama. Snimljene negde, ko zna gde. Verovatno, za potrebe kampanje.
Gde srpski odgajivači činčila imaju kose oči, a činčile više liče na mačke i lisice.
Ako prođe, prođe…neće proći, ovoga puta!!!

Ostavite odgovor