Igraj za život-Vega NE!

Odgajivači ne pristaju na nametnuto ludilo o navodnoj nemoralnosti gajenja za krzno

Braneći sopstvenu delatnosti, svesno ili ne, oni brane pravo na postojanje boljeg sveta

Verujući da dobro uvek pobeđuje zlo

Dakle, zacrtano ludilo se polako obistinjuje u stvarnosti:

šef jednog od zatvora u Indiji uhapsio je stado magaraca zato što su pasli dragocene biljke.

Doduše, na posedu koji je van zatvorskog zemljišta. Što je, verovatno, bio jedan od razloga da vlasnik uhapšene magareće brigade ignoriše prethodna upozorenja strogog zatvorskog upravnika.

https://rs.sputniknews.com/videoclub/201711291113617366-indija-magarci-robija/

Ova priča , osim što u prvi mah deluje komično do suza, nosi u sebi brojne poruke. Koje bi, da nisu tragične, mogle stvarno i biti smešne.

Magareće ili kravlje ludilo?

Prva, možda najmonstruoznija stvar ovde je da su se magarci počeli tretirati kao ljudi.

Dobro, ono nije da baš i nema sličnosti, počesto…

Ipak, možda je ovo prevashodno probni balon, kao ispipavanje pulsa i reakcije javnosti. Gde hapšenje potvrđuje da se životinje već tretiraju slično ljudima.

Sa brojnim mogućim zaključcima i posledicama u vezi s tim i takvim statusom.

Među prvima, da ih je kažnjivo ubijati. Ili bilo kako iskorišćavati. Ropstvo nije dozvoljeno.

Druga je uočljiva stvar da su magarci oslobođeni na intervenciju jednog lokalnog političara. Kome se, možda, ni ne može spočitati očuvanje zdravog razuma. Ali može kršenje vladavine prava i pravne države. Što se u ovom današnjem humanom svetu nikako ne toleriše. Ni po cenu humanitarne intervencije, na kraju krajeva. Kao čin milosrđa, naravno.

Može li se bilo ko oslobađati preko političke intervencije?

Takođe, kako upravnik zatvora može da hapsi?

U celoj ovoj basni, međutim, ne sme se zaboraviti jedno: Indija, kao “mesto magarećeg zločina” je zemlja sa vrlo strogim propisima u pogledu gajenja i prometa za krzno.

Stara civilizacija, to da, članica BRIKS-a, takođe.

Ali i bivša britanska kolonija. Zemlje- domaćina kravljega ludila. Opasna bolest, vele.

Članica Komonvelta, i dalje. Dakle, odanost britanskom prestolu Vindzora i dalje neupitna.

Dalje, u datoj priči “objekat nasilja” su biljke koje se štite od bahatosti magareće ekipe. Nije ostalo baš sasvim jasno jesu li magarci pritvoreni zbog vrednosti biljaka ili što su ih pojeli?

Svim srcem se nadamo da je ipak ovo prvo.

Inače, čovečanstvu se potura sledeća faza, još “naprednija” od veganske. Gde su i biljke živa bića. Iz čega proizilazi da im se ne sme oduzimati život. Čak ni zbog najelementarnije potrebe kao što je ona za hranom.

Danas, magareća glad, a sutra…?

Ko je ispao magarac?

Ulazimo li to u etapu o kojoj je onomad tako brilijantno govorio professor Gagić? Gde se ne smeju jesti ni životinje ni biljke.

Jer čovek, kao razumno biće ima obavezu da ih zaštiti?! Po cenu izumiranja ljudi kao vrste?

Pa, ne baš izumiranja, ali, smanjivanja broja pripadnika vrste, to svakako. Ostaće oni koji budu imali dovoljno love za suplemente. Kao već sada vegani, npr..Kojima se, doduše, plaća da to budu. Uz detaljne i redovne laboratorijske analize. Ne zbog njihovog zdravlja. Već zbog otkrivanja tragova sastojaka životinjskog porekla u krvi.

Koga stvarno briga za njihovo zdravlje? Ionako su oni eksperiment, pre svega!

Oni sažaljenje ni ne zaslužuju. Sami su pristali da igraju uloge u tom groznom scenariju.

Odgajivači krznašica- nisu. Ne pristaju da im budu prvi plen. Uostalom, nisu biljke koje čekaju da ih poberu i smažu. Pogotovu nisu korov. Niti tikve bez korena.

Naša kampanja za ukidanje zabrane ulazi u finale. Braneći našu delatnost, istovremeno branimo i vrednosti normalnog ljudskog društva.

Zbog čega cela ova igranka ne bi smelo da se površno posmatra.

Ulog je, uostalom, daleko veći. A protivnik mnogo žilaviji, opasniji i brojniji od šačice vegana.

Utoliko će i naša pobeda biti veličanstvenija!

Jer, nije pitanje:“Da li ćemo?”, nego: “Kada ćemo?”

Uskoro!!!

Ostavite odgovor