Gajenje mutanata- pinkovi

Ukrštanje za boju je stručan posao i ne preporučuje se bez laboratorijskih uslova stroge selekcije i kontrolisanog porekla

Pogotovu je neophodan oprez sa potomcima dobijenim ovakvim amaterskim eksperimentima

O selekciji i ukrštanju radi dobijanja tzv. mutanata već smo pisali na stranicama ovog sajta:

http://chinchilla.rs/mutanti/

Međutim, sa terena stižu vesti o problematičnim pojavama kada je o gajenju mutanata reč.

Posebno se to odnosi na gajenje pinkova, što je odomaćeni naziv, mada se u literaturi ova mutacija zove bež i javlja se u dva varijeteta: homo i heteo bež.

Pravi pink, odnosno bež, je albino i ima crvene oči“, naglašava Miodrag Stanković. „Svi ostali su samo parcijalne mutacije i vrlo je opasno takve primerke stavljati u dalju reprodukciju.“

Šta se može desiti u suprotnom?

Od mutanata koji nisu autentični pink, dakle, albino sa crvenim očima i rozikastim ušima, dobijaju se potomci čija boja naginje ili ka prljavo-bledo-sivoj nijansi ili ka verzijama tamno bež, koja može ići sve do smeđkaste boje“, napominje Stanković.

o

Posledice nestručnog ukrštanja

A to je samo korak do takozvane divlje boje. Koja ne samo da je komercijalno bezvredna, već se mora pod hitno eliminisati mogućnost bilo kakve dalje reprodukcije.“

Prosto rečeno, takve životinje možete pokloniti nekom za ljubimce, one za farmu nisu, kao ni za otkup.

Šta je onda rešenje i preporuka odgajivačima koji bi želeli da se okušaju i u gajenju mutacija?

Prvo i osnovno, početnicima se ne savetuje da se upuštaju u gajenje mutacija, sem ako mu stručni dobavljač ne isporuči genetski vrednu životinju i postavi je na odgovarajuće mesto u rasplodnu liniju,“ izričit je Stanković.

A dalje ukrštanje potomaka takođe zahteva stručnu podršku, životinje sa selektiranim i praćenim poreklom, dakle, rodovnikom.“

U principu, u liniju se ne stavljaju standardi nastali kao rezultat uparivanja pinka i standarda. Tome nije razlog samo boja, već i mogući visoki letalni faktor kao i kvalitet i brojnost okota, u krajnjem, i dužina potrebna za uparivanje, odnosno, začeće i iznošenje gravidnosti kod ženke sa ovakvim poreklom u prethodnom kolenu.

I kod činčila je genetika složen i dugotrajniji proces, pa se mora obavljati laboratorijski, a ne u kućnoj radinosti, sem iz radoznalosti. Samo što tako dobijene potomke nikako ne bi trebalo stavljati u dalju reprodukciju.

Naravno, odgajivaču se ostavlja na volju da može malo da eksperimentiše. Ponekad se desi i neki neočekivano dobar rezultat. Koji ne bi trebalo tretirati kao pravilo, već kao čist izuzetak.

Ostavite odgovor