19. Oktobar, 2019, 10:34:01 posle podne
127 poruka - 55 tema - 137 članova

Prikaži poruke

Ovaj odeljak vam dozvoljava da vidite sve poruke ovog člana. Imajte na umu da možete da vidite samo poruke iz onih oblasti kojima imate pristup.


Poruke - Snjezana

Stranice: [1] 2 3 4
1
Lečenje činčila / Odg: Bolesti činčila
« poslato: 04. Jun, 2016, 11:03:46 pre podne »

Poštovani,
Još jedan mali dodatak: iskusniji odgajivači kažu da za glodanje nikako ne bi trebalo davati drvo čiji je polod koštuničav.
Ako ste propustili preporučujemo Vam i sledeći prilog s našeg sajta:

http://chinchilla.rs/ordinacija-cincila-nepravilan-rast-zuba-malokluzija/



2
Lečenje činčila / Odg: Bolesti činčila
« poslato: 03. Jun, 2016, 12:42:45 posle podne »
Poštovani, siporeks je hemikalija, kao što i sami sigurno znate, pa ga ne bismo baš rado preporučili.
Najbolje je ipak drvo. Iskusniji kažu upravo dudovo drvo, ali smo svesni da ga je teško naći.
Zato je dobro da to bude beli jasen, tvrdo je drvo i lako dostupno, životinjama se dopada i, što je najvažnije, odlično se pokazalo u praksi, kao prevencija za prekomerni rast zuba.

3
Lečenje činčila / Odg: Bolesti činčila
« poslato: 28. April, 2016, 01:47:29 posle podne »
Onda je verovatno u pitanju loša genetika, propratite malo ostali okot iz te familije i od te majke, pozz.

4
Lečenje činčila / Odg: Bolesti činčila
« poslato: 28. April, 2016, 12:44:05 posle podne »
Da, brojna iskustva govore da su u pitanju prekomerno izrasli zubi. Barem su simptomi isti: balavljenje iz usta, mokro krzno, u kasnijoj fazi celom dužinom stomaka.
Životinja je gladna, a ne može da jede, besno šapicom izbacuje briket iz hranilice, sve više slabi, prosto se suši i loš ishod je neminovan kada već dođe u tu fazu.
Potkresivanje zuba se ne preporučuje iz mnogo razloga, pre svega, zarad dobrobiti životinje, a nije ni svrsishodno.
Zato je najbolja prevencija i to tako što se svakoj životinji u boksu omogući da ima parče tvrdog drveta za glodanje. Neki odgajivači ga drže na tacni i svaki put vraćaju nazad prilikom zamene prostirke.Može, ali nije da je baš higijenski da drvo za glodanje stoji u kontaktu s urinom ili izmetom.
Drugi izbuše parče drveta, provuku pocinkovanu žicu i prikače za dostupan deo boksa, najbolje u nivou galerije. Životinje troše drvo, pa je neophodna kontrola i pravovremena zamena istrošenog komada.
Ne bi trebalo zaboravljati da je činčila izraziti glodar i da joj se mora omogućiti trošenje zuba.Umesto drveta, neki odgajivači stavljaju i razne vrste kamena ili kosti, pa čak i parče siporeksa, što ne preporučujemo, jer je reč o veštačkom hemijskom proizvodu s neizvesnim posledicama po zdravlje životinje.
U bokseve s životinjama planiranim za otkup nije neophodno stavljati drvo za glodanje, jer se za vreme potrebno za zrenje krzna ne dešava prekomerni rast zuba.

5
Osnovne informacije / Odg: Lose kocenje??????
« poslato: 18. April, 2016, 12:12:54 posle podne »
Hvala, kolega, zato smo tu, ostanite u kontaktu, veliki pozdrav!

6
Osnovne informacije / Odg: Lose kocenje??????
« poslato: 15. April, 2016, 06:30:41 pre podne »
Dragi kolega,
Vaše iskustvo je, srećom, dosta retko, ali nije usamljeno. Dešava se da ženka ne može da dovede proces koćenja do kraja, baš onako kako ste opisali.Ovo je jedna od manje lepih i prijatnih strana odgajivačkog posla.
Na žalost, najčešće je neminovan loš ishod i po majku i po potomstvo.
Ovo je jedna od tipičnih situacija u kojoj je neophodna stručna veterinarska podrška. Iz odgajivačkog iskustva je poznato da veterinari takve slučajeve rešavaju određenim vrstama injekcija, uglavnom sa dosta dobrih ishodima. Nakon čega se ženka tretira antibiotskom terapijom, da bi se sprečila sepsa koja je prateća posledica produženog okota.
Posebna je šteta kada se to javi kod prvokotke. Pratite ostale ženke iz iste familije, da li će se to ponoviti i kod njih. Zato što može biti u pitanju genetska predispozicija. Zbog čega ćete izbegavati da od tih potomaka formirate uzgojna legla.
Potrudićemo se da čim pre kontaktiramo referentnog veterinara i da damo načelna uputstva za postupanje u sličnim situacijama. Posebno o tome kada bi, najkasnije, moralo da se reaguje.
Veliki pozdrav!

7
Poštovani kolega,
Na žalost, odgovor na Vaše pitanje mogao bi, u najkraćem da bude-da, moguće je i dešava se. Ali, to se ne može smatrati normalnim, tačnije, očekivanim i poželjnim.
Najverovatniji razlog jeste nedovoljna količina mleka kod majke koja ne uspeva da ih zadoji u startu kada su suviše mali da bi jeli briket.
Naravno, razlozi mogu biti i druge prirode, genetski ili neka infekcija kojoj bi se bez laboratorijskih analiza teško moglo ući u trag. Ne bi bilo isplativo da se time iscrpljujete.
S obzirom da je prvi okot, možete joj dati još jednu šansu, ali samo jednu. Postoji mogućnost da se ta ženka prerano uparila, te da joj hormonski status nije stabilan za kvalitetno izvođenje okota.
Ili je jednostavno loša ženka? Što se svakome događa, čak i kada je od kvalitetnih roditelja. A to su stvari koje se uvek prate, pogotovu kod formiranja legla iz sopstvene produkcije.
Kako se ona ponaša, da li je čila i živahna ili je i ona klonula? Može biti da je došlo do početka sepse ili neke druge infekcije.
U svakom slučaju, propratite je nadalje i, eventualno,zamenite drugom ženkom, a njoj skinite ogrlicu, dobro je iskupajte i pokušajte je dati na otkup, ukoliko krzno nije oštećeno, jer je još uvek mlada životinja.
I, nemojte da klonete duhom, to što Vam se desilo, dešava se i drugima, pozdrav!

8
Već dosta dugo se pitam zašto najveća većina naših forumaša samo čita objave, a ne komentariše ih? Da ne pominjemo osnovnu ulogu kanala komunikacije kao što je forum. Kojeg ovakva praksa potpuno obesmišljava. Pogotovu što smo i više nego li raspoloženi da forumaši započinju teme.Nije to slučaj samo ovde, vezano za temu veterinarske podrške, već gotovo da je redovna praksa.
A forum smo zamislili i postavili kao svojevrsni potpuno otvoreni i uslovno nazvani "Činčila parlament". Gde bi komunikacija bila dvosmerna i višesmerna, nikako-jednosmerna.
O čemu se radi, dragi forumaši?

9
Poštovani odgajivači, posetioci  foruma,
Namerni smo da naredni broj našeg biltena SOFT GOLD tematski posvetimo problematici veterinarske podrške u našim farmama.
Nije nikakvo veliko otkriće da takva podrška, u sistemskom i organizovanom smislu-gotovo da i ne postoji! Pa su odgajivači prepušteni samosnalaženju i dovijanju, više savetima iskusnijih odgajivača, nego li veterinara samih. Pri čemu, jedan dobar broj njih, tj. veterinara, školovanih o trošku države, odnosno, poreskih obveznika, pa tako i nas, odgajivača, umesto da bude stalna i kvalifikovana podrška unapređenju svih grana stočarstva, pa tako i ovog našeg, alternativnog, svoje uhlebljenje neretko nalazi u nevladinom sektoru. Gde se, između ostalih nepočinstava, bave i ostajanjem na snazi zabrane gajenja krznašica. Da zlo bude veće, mnogi su se pridružili i veganskom pokretu, pa se zalažu za potpuni prestanak iskorištavanja životinja za ljudske potrebe, bilo da je reč o ishrani, odevanju ili drugim industrijskim namenama.Jedine priohvatljive životinje su im kućni ljubimci.
Pozivamo vas da podelite s nama svoja iskustva u pogledu mogućnosti i dostupnosti kvalitetne ili kakve-takve veterinarske podrške vašim farmama.
Osim na forumu, vaše utiske bismo objavili i u narednom broju biltena, krajem marta.
Pišite nam! Uz vaše predloge i stavove, možete nam proslediti i fotografije, koje bismo takođe objavili u biltenu, uz vaše izjave.

10
Reprodukcija / Ukrštanje za boju
« poslato: 10. Februar, 2016, 05:59:33 posle podne »
Ukrštanje standard činčila sa primercima genetski mutiranih činčila česta je praksa, pogotovu u razvijenijim farmama iskusnijih odgajivača.
Međutim, velika je verovatnoća da se tako proizvede komercijalni škart, životinje koje ne samo da se ne mogu dati na otkup, već mogu proizvesti ogromnu štetu ako se stave u linije za dalju reprodukciju: sivi stomak, pegava životinja, visok letalni faktor, sterilitet...
O čemu se sve pri tome mora voditi računa, opširnije na sajtu u tekstu "Gajenje standarda je 'zlatni standard' delatnosti".

11
Lečenje činčila / Odg: Parafimoza
« poslato: 09. Februar, 2016, 07:45:16 pre podne »
Pa, dragi kolega, problem s Vašom životinjom jeste malo neuobičajen. Odnosno, dosadašnja odgajivačka iskustva ne beleže ovakvu učestalost parafimoze. Može biti da ta životinja ima neke nestandardne deformacije reproduktivnog organa, anatomske ili fiziološke.
Pošto ste mladi po odgajivačkom stažu, s željom da ubrzanije proširujete farmu, možda je ipak dobro da razmislite da tu životinju zamenite.
Praksa, takođe, beleži da ponekad mužjak ima problem baš s određenom ženkom, čak i kada su u prethodnom ciklusu ostavrili potomstvo. Ili, ako se na to mesto ubaci nova ženka s kojom on nikako ne uspeva da se usaglasi. Pošto se u farmama forsira intenzivni model gajenja, pogotovu novim s namerom proširivanja, ipak bi bilo dobro zameniti ga novim mužjakom, za svaki slučaj, da ne biste gubili dragoceno vreme u procesu proširivanja iz sopstvenog okota.

12
Osnovne informacije / Odg: Pitanje početnika
« poslato: 02. Februar, 2016, 10:18:24 pre podne »
Poštovani,
Tačno je da takva odredba stoji u Zakonu o dobrobiti životinja RS. Ali, mi smo već daleko odmakli u borbi za ukidanje tog, za odgajivače krznašica, pa i činčila, štetnog člana zakona. Ima jasnih naznaka da će to biti okončano u našu korist ubrzo nakon izbora i konstituisanja nove parlamentarne većine, slične postojećoj.
U svakom slučaju, možete početi sa skromnijom količinom životinja i vremenom proširivati mini farmu, shodno pomenutim kretanjima.
U međuvremenu, povratićete uloženi novac i već početi da zarađujete, ali i dati snažniji zamah proširenju Vaše farme nakon ukidanje zabrane gajenja.
Naravno, odluka je Vaša, pozdrav!

13
Lečenje činčila / Odg: Bolesti činčila
« poslato: 30. Januar, 2016, 09:01:33 posle podne »
Zagnojeno oko je novi momenat koji saopštavate. Možda zvuči paradoksalno, ali, to bi mogla biti dobra vest da se radi o pojedinačnoj i možda sasvim banalnoj infekciji, verovatnije bakterijskog porekla, mada, možda već i u nešto poodmaklijoj fazi.
U svakom slučaju, probajte s antibioticima, kako je opisano, a svakako joj lečite oko. Možete uzeti obične kapi za humanu upotrebu za oči, Hloramfenikol Deksametazon Neomicin ili bilo koje slične. Uzmite životinju u ruke, pokušajte da je smirite maženjem, dajte joj zrno suvog grožđa, da zadobijete njeno poverenje. Neka Vam neko pomogne da joj ubrizga nekoliko kapi za oči u mlazu, kako bi i mehanički otklonili gnoj. Možete i sterilnim tupferom vate da joj tretirate obolelo oko nekom od masti za oči, nakon upotrebe kapi. Ponavljajte proceduru nekoliko dana. Obavezno da Vam neko pomogne, da je ne povredite.
Nju sigurno muči ta infekcija, sama po sebi, verovatno reaguje šapicom na izazvani svrab. Samo je veliko pitanje da li je ona glavni i jedini uzrok njenog opšteg stanja, ili će pre biti da je posledica neke invazivnije infekcije. Koja, opet, traži i oralno doziranje antibioticima. Pazite samo da je ne predozirate.
Ako imate flašice za pojedinačno napajanje, možete joj dati antibiotik i kroz vodu. Mada, bolje uz pomoć neke hrane, grožđa, na primer, to baš vole.
Neki odgajivači praktikuju preventivnu zaštitu tako što u balone s vodom dodaju antibiotik, za sve životinje. Nisam sklona ovoj metodi, može doći do opšte rezistencije, pa neće biti pravih efekata kada antibiotici zaista budu neophodni. Ali, ako se razboli još jedna ili dve životinje, dajte svima antibiotik.
Životinju, kao što sam već rekla, izolujte u zaseban boks, po mogućnosti, udaljen od drugih ili da ima metalne stranice na boksu, a ne samo žicu, koje se i inače preporučuju, zbog ovakvih ili nekih drugih situacija.
Želim Vam puno sreće!

14
Lečenje činčila / Odg: Bolesti činčila
« poslato: 30. Januar, 2016, 11:28:50 pre podne »
Poštovani kolega,
Prvo što je neophodno da uradite jeste da je izolujete od drugih životinja da, ukoliko je reč o infekciji, sprečite njeno dalje širenje. Svakako, ako već niste, zatvorite vrata od boksa, da mužjak ne bi ulazio, maltretirao je i prenosio eventualnu zarazu. Najbolje, izolujte je u zaseban, od kontakata s ovom životinjom, odvojen boks.
Ne zamerite što prvo brinemo o drugim životinjama, ali, takva su pravila.
Simptomi koje opisujete mogu biti prozrokovani najrazličitijim uzrocima. Pored očekivanih bakterijskih infekcija, koje se leče antibioticima, uzrok može biti početak sepse. Da li pretpostavljate da bi mogla biti skotna? Pa ne može da se okoti?Kada se praktikuje injekcija Oksitocina, jednokratno, mada je mnogi smatraju vrlo kontroverznom.
Bilo bi najbolje da potražite pomoć veterinara, ako je ikako moguće. Farmeri, inače, i u sopstvenoj režiji pribegavaju davanju antibiotika, nekog iz spektra za ljude.Najčešće tako što ga umešaju u zrno suvog grožđa, na primer. Ali, to ne preporučujemo, zbog doziranja, pre svega. Pokušajte makar sa eventualnim savetom u veterinarskoj apoteci. Barem će Vam predložiti propisanu dozu.
Na žalost, uginuće u farmi nije retka pojava. Nekad je to upala pluća, bronhitis, zatvor, neka infekcija probavnog trakta. Sve se, uglavnom, leče antibioticima. I Imaju približne simptome. Pogledajte na našem sajtu prilog o klostridiji, juče je objavljen.
Ponekad, i pored svega, pomoći, jednostavno, nema. Ali, prethodno iscrpite sve naznačene mogućnosti. Pozdrav!

15
Lečenje činčila / Odg: Bolesti činčila
« poslato: 29. Januar, 2016, 03:26:28 posle podne »
Poštovanje, dragi kolega Dobrivoje,
Nadamo se da ste Vaš rođendan juče proslavili u zdravlju i veselju. Kao što u rođendanskoj čestici i rekosmo, 'jednom odgajivač-uvek odgajivač'! Barem kada je reč o predanim odgajivačima, a ne onima koji pobegnu nakon prve ozbiljnije prepreke.
U pravu ste, Fungi Stop je bio skup 'za oči', što bi se reklo. Ali se mi, stariji odgajivači, dobro sećamo da je tu bilo i mnogo manipulacija, da ne kažem, narodski, uvaljivanja i to za debele pare. Pa su odgajivači izgubili poverenje u njega, na žalost. Jer su ga kupovali iz neproverenih, a naročito nedobronamernih izvora.
Osim toga, reč je o uvoznom preparatu, pa ćemo razmisliti o mogućnostima organizovanije nabavke ove, inače nesporno kvalitetne smese, i za lečenje ,ali i za prevenciju i dermatomikoze i njoj sličnih najčešćih gljivičnih infekcija činčila.
Veliki pozdrav,
Vaša zemljakinja Snježana

Stranice: [1] 2 3 4