Dobar početak kao garancija uspeha

Selektirane i sertifikovane životinje- suština projekta genetskih pasoša

Radi se, u stvari, o rodovnicima za činčile

Koji garantuju provereno i odabrano poreklo

Poslednjih meseci beležimo vrlo intenzivan rast interesovanja novih potencijalnih odgajivača da podignu sopstvene farme i pridruže se narastajućoj odgajivačkoj zajednici. Što je, između ostalih, bio i jedan od glavnih razloga za pripremu odnedavno svima dostupnog Priručnika za početnike, koji direktno i besplatno možete preuzeti s ovog sajta. Ili ga naručiti u štampanoj verziji, takođe besplatno, koji je sačinjen sa inicijalnom zamisli da novi odgajivači dobiju tačne i kvalitetne informacije.

20160423_110437I to iz prve ruke, bez proizvoljnih interpretacija, iza kojih obično stoji maska nekog sasvim ličnog interesa. Sve to prvenstveno iz razloga što je, za nove odgajivače, uslov svih uslova pravilan i kvalitetan start.   Selektovana startna legla sa proverenim i garantovanim poreklom i perfektnom genetikom jedina su garancija da će povraćaj uloženog novca biti skraćen do realnog minimuma. To je prva i najvažnija strana priče.

Faktori (ne)uspeha

S druge, ali ne i manje važne strane, stoje činjenice o pretpostavljenom kvalitetu buduće farmske produkcije. Pored pravilnog rukovanja farmom po precizno utvrđenim standardima i procedurama, ključni faktor rentabilnosti buduće farme jeste njen genetski potencijal. Reč je o mnogo faktora čiji se ishodi dalje multiplikuju, a od kojih presudno zavisi konačni uspeh, da ne kažemo, neuspeh nove farme. Neuspeh koji prevazilazi granice pojedinačne i lične štete samog početnika. Koji, ako se desi, a obično se dešava u slučaju prevelikog rizika sa neproverenim poreklom startnog legla, dovodi do razočarenja a, neretko, i od odustajanja od daljeg gajenja. Pa se i taj, kao i svaki loš glas, obično čuje dalje od dobrih glasova. Što urušava, u krajnjem, i sam kredibilitet delatnosti. O kojem udruženje mora jednako voditi računa, kao i o uspehu svakog pojedinog odgajivača, bio početnik ili ne, bio član udruženja ili ne bio, sada, ubuduće ili nikada.  Zato što naše udruženje već u svom nazivu kao jednu od ključnih reči ima: popularizacija (farmerskog gajenja činčila). Zbog čega, jednostavno, nikada i ne može biti- svejedno. I to ama baš nijedna pojedinačna, naizgled i sasvim lična odgajivačka priča. Javna je tajna da je, čak i od samog početka gajenja na ovim prostorima, omiljeni odgajivački sport, umesto otkupa, prodaja linija novim odgajivačima.

pasosTo je nanelo nemerljive štete, prvenstveno delatnosti samoj, a o ličnim propastima i bačenom teško ušteđenom novcu, ne smemo ni da mislimo. Naravno, svaki novi ili iskusniji odgajivač ima pravo da sa svojim parama raspolaže po sopstvenom nahođenju. Kao i da se obrati udruženju, kad stvari budu kako dobre, tako i ako pođu po zlu. Po onoj dobroj staroj, „bolje sprečiti, nego lečiti“, obaveza je i dužnost da apelujemo na početnike da se ne upuštaju u rizične transakcije kupovine životinja s neproverenim poreklom, time i nejasnim kvalitetom i vrlo neizvesnim ishodima. To što ih pazare od nekih čak veoma dobrih farmera, za njihovu odgajivačku sudbinu ne mora ama baš ništa da znači. Zato što neki, nadamo se malobrojni, prečišćavaju sopstvene farme od loših životinja tako što ih nemilosrdno utrape početniku. Koji ne zna da proceni da li je dobio mladu životinju ili tzv. babu. Koja, da je valjala, ostala bi kod bivšeg vlasnika. Pogotovu ne mogu da znaju performanse dobre i perspektivne životinje. One koje se uočavaju odmah, kroz npr. oblik tela, izgled repa, veličinu i boju plašta, boju kože, izgled zuba, što iskusni farmeri vide odmah. Dok je fertilitet ženki i reproduktivna sposobnost mužjaka najdirektnije uslovljena poreklom, koje se vodi kroz rodoslove. Što je stvorilo potrebu da se krene sa istančanom genetskom selekcijom, a rezultiralo kroz rodovnike, tj. genetske pasoše. Kao i standardizovane sisteme i modele selektiranih i sertifikovanih životinja, pod komercijalnim nazivom USBCH 1, 2 i 3.

Šta govori prosta matematika

Dakle, za razliku od trenutnog, jednokratnog odnosa na relaciji prodavac (stari odgajivač)- kupac (novi odgajivač), neretko baziranog na šemi „uvali i beži!“, regularni otkupljivači, pa tako i „UNO Serbia“, nemaju i ne mogu imati jednokratan poslovni odnos s novim odgajivačem. Kada mu se isporuče genetski proverene i rodovnikom garantovane kvalitetne životinje, novi odgajivač dobija i ugovor o kooperaciji. Svako ko ume da sabere dva i dva, mora razumeti da svaki otkupljivač želi da u ponudi ima što kvalitetnije životinje. Nije to samo tek stvar ponosa, ugleda ili poštenja, već jasnog interesa otkupljivača: razlika u ceni je daleko povoljnija kod kvalitetnih, nego kod osrednjih životinja.

O lošima da ne govorimo! Ulaganje u dodatnu logistiku- obradu kože, transport, manipulativne troškove…najčešće 20151221_094509učine po onoj da „ćar pojede vajdu“! Ipak, stvar je novog odgajivača kojim će putem krenuti: da li će izabrati varijantu s minimalnim i osiguranim rizikom, ili će upražnjavi nepotreban rizik, kao omiljeni nacionalni sport. Gde se, gotovo po pravilu, desi ono da platiš na mostu, što ne platiš na ćupriji. Zbog čega je, u nedostatku alternative, postupiti po onom pravilu: bolje i manje, ali-bolje! Ili, izraženo kroz poruku koju već poput mantre upućujemo i novim, ali i iskusnijim odgajivačima: gajenje skupe i jeftine životinje troši jednake resurse, ali su finansijski ishodi, najprostije rečeno- neuporedivi. Pošto smo, uglavnom, nedovoljno bogati da pazarimo najjeftinije.

3 komentara

  1. Brile

    Pozdrav svima.

    Ocu da pocnem sa gajenjem,samo trebaju neke vazne informacije kako mogu sve od starta.

    Kakve papire trebaju,dozvole?Sta se otvara?Poljogazdinstvo?
    Dali treba ih registrovati?
    Sve me interesuje sto je vazno za pocetnike.

    Hvala
    Pozdrav

  2. Pingback: Sive činčile crvenih boja – Farmersko gajenje činčila

Ostavite odgovor