Sistemski okvir delatnosti

Uprkos činjenici da delatnost farmerskog gajenja činčila kod nas postoji već skoro dve decenije, sistemski okvir za ovu delatnost nije preciziran zasebno, već se primenjuju opšte odredbe koje se odnose na regulativu farmerski gajenih životinja.


Više je razloga za ovakav odnos države prema ovoj grani alternativnog stočarstva. Prvi je objektivno uslovljen činjenicom da gajenje krznašica jeste, u neku ruku, ekskluzivna poljoprivredna grana i, kao takva, ona nikada nije ni mogla imati tretman masovnije proizvodnje.

Prema podacima EFBA, evropske asocijacije odgajivača krznašica iz 21 zemlje, većinom članica EU, evidentirano je svega oko 72oo odgajivača svih krznašica, u čijoj kvantitativnoj strukturu natpolovičnu većinu čine nerčevi. Najveći evropski proizvođači činčila su, već tradicionalno, poljski i mađarski odgajivači.

Kod nas, od gajenih krznašica apsolutnu supremaciju imaju upravo činčile. Nema tačnih evidencija koliko danas u Srbiji ima farmi činčila. Pretpostavlja se da ih je oko 250, od čega je svega 5 velikih farmi, registrovanih u nadležnoj Upravi za veterinu pri Ministarstvu poljoprivrede, na čijem sajtu možete pronaći detaljnije informacije o odredbama pravilnika za farmerski gajene životinje.

Međutim, pouzdano se zna da je broj srpskih odgajivača desetkovan u poslednjih pet-šest godina, kao najdirektnija posledica poslednje globalne ekonomske krize koja je urušila farme koje su poslovale na granici rentabilnosti.Takođe, srpski farmeri činčila, tek su u septembru 2013. godine, posle više bezuspešnih pokušaja, ali i brojnih opstrukcija, pre svega iz redova neregularnih i otkupljivača sumnjivih namera, napokon osnovali svoje strukovno udruženje koje ne obuhvata samo srpske odgajivače, nego i one koji ovu delatnost podržavaju i spremni su da je popularišu.

Inače, zbog centralne aktivnosti oko obaranja, za odgajivače nepovoljnih odredaba Zakona o dobrobiti životinja, ovo udruženje funkcioniše pod sloganom „Činčile su zakon!“

Pogledajte sajt Udruženja »

Ostavite odgovor