Razmnožavanje i rukovanje okotom

Činčile žive poliginijski: jedan mužjak uparuje šest ženki i oni čine jednu reprodukcionu celinu.

Činčile se kote najčešće dva do tri puta godišnje, a mladunce nose oko 112 dana. Koti od 1 do 5 mladunaca, najčešće, 2 ili 3. Ženka je spremna za parenje i odmah nakon okota: da li će pustiti da pokuša da se upari, zavisi od planova farmera. U principu, ako ženka okoti jednog ili dva mladunca, treba ostaviti tunel za mužjaka otvorenim, da se omogući uparivanje. To, naravno, ne garanutuje novu skotnost: takođe, ženka se nekada upari i pre nego što farmer zatvori tunel. Ukoliko se tunel ostavi otvorenim, poželjno je staviti improvizovani mali kavez da se u njega skriju mladunci. U tu namenu, mogu se koristiti i mala plastična vodovodna kolena. Nakon najviše tri dana, a ako su mladunci krupni i ranije, treba isterati mužjak iz boksa novopečene majke, a tunek zatvoriti da se mladunci ne bi iskrali i otišli u boks druge ženke koja najčešće nije baš prijateljski raspoložena prema tuđem okotu. Ovo naročito kod kaveza sa uzdignutim galerijama za odmorišta.

Čim ženka završi koćenje, što se manifestuje izbacivanjem posteljice koju ona pojede, u čemu je ne treba sprečavati i sušenjem mladunaca vlastitim telom, treba promeniti isprljanu prostirku i dati joj hranu i seno, po mogućnosti. Okoćene ženke dohranjuju se nekom od prihrana.

Mladunci borave kod majke dok ne nauče samostalno da uzimaju čvrstu hranu. Najčešće je to period od 6 do 8 nedelja. S obzirom da se plodni dani ženke javljaju na 28 dana od dana okota, razumno je da mladunci kod nje borave barem 52 do 54 dana, tako da se oporavi za novo parenje.

Na pločicama za identifikaciju upisuje se datum okota i broj mladunaca. Najbolje je tu evidenciju voditi na licu mesta, gde farmer u svakom momentu može kontrolisati bitne parametre-odvajanje mladunaca, novoočekivano koćenje i sl…

Naravno, većina ženki se neće odmah upariti ni nakon okota ni nakon otvaranja tunela. U principu, granično rentabilnom ženkom smatra se ona koja godišnje iznese najmanje tri preživela i kvalitetna potomka.

Farmeri imaju vlastite kriterijume da procene koju će ženku odstraniti iz reprodukcione linije. Tu je ključni kriterijum broj mladunaca, ali ne treba zanemarivati ni njihov kvalitet.

Nije poželjno preterivati sa forsiranjem ženke da se u dužem periodu pari nakon svakog okota: reproduktivni vek tako forsirane ženke mnogo je kraći.

Mnogi farmeri ne uparuju odmah ženke koje okote tri ili više mladunaca po okotu, upravo da je ne preforsiraju, jer se vođenjem evidencije uočava da ženke ne beleže baš velika odstupanja u broju okoćenih mladunaca: neke kote uglavnom jedno ili dva, a neke redovno tri, četiri, ili čak više mladunaca, mada je tu veliki problem održavanje okota.

Postoji i stepen standardnog rastura okota i on se kreće od 10 do 20 odsto. Ne može se očekivati da prežive svi mladunci, to zavisi od mnogo faktora, a pre svega od mlečnosti majke. Dobra ishrana kotilje se podrazumeva.

Mladunci se odvajaju u bokseve po dva, najdalje do četrtog meseca starosti, kada ih je neophodno razdvojiti, dobro iščešljati i staviti u zasebne bokseve, da se ne bi međusobno ili oštetili ili uparili ili slabije napredovali.
Mladunci se mogu držati samostalno i odmah nakon odvajanja od majke, ukoliko postoji višak smeštajnih kapaciteta.

U periodu zrenja krzna dolazi i do njihovog polnog sazrevanja: mužjaci osete ženke i tada su skloni da sami sebi oštet krzno. Zato je poželjno  poodrasle mladunce različitog pola držati na što većoj međusobnoj udaljenosti, u različitim regalima ili prostorijama, čak, ako za to postoje uslovi.

Ostavite odgovor