Kriterijumi za ocenjivanje vrednosti krzna

Za svakog odgajivača od neprocenjive je koristi da ovlada ovim kriterijumima.

Pod rukovodstvom istaknutog američkog krznara Vilarda Džordža, još 1956. godine održan je stručni skup odgajivača, krznara i trgovaca s ciljem da standardizuje ove kriterijume. Tako je nastao danas opšteprihvaćeni sistem ocenjivanja poznat kao WGS (Willard George Sistems), u međuvremenu još dopunjen i unapređen.

Po ovom sistemu, tri su osnovne karakteristike koja se uzimaju u obzir pri ocenjivanju kvaliteta krzna činčile:
A/ boja
B/ izgled krzna
C/ veličina životinje

Ovaj metod polazi od pretpostavke da krzno činčile čine 3 elementa:
1. koža (ili štavljena koža),
2. dlaka
3. resa-osjate dlake.

1. Koža

Zrela koža je kod činčile skoro bela, žućkasto- bela ili svetlo- siva. Ako je crvena, znači da je previše zrela ili su na tim mestima dlake bile iščupane.

Plave pege ili linije označavaju da takvo krzno još nije dovoljno zrelo i da dlaka još raste.

2. Dlaka

Činčile imaju tzv. „aguti“, trobojnu dlaku: donji, obično tamniji, srednji, svetliji obruč i gornji, koprena ili veo. Ona treba da je duž celog leđnog dela i što tamnija, pa je zato zovu „jeguljasta pruga“. Pruža se sve do trbuha koji ima veću vrednost što je belji.

Najbolje ocene dobija krzno ravnomerno glatko i bez rupa, oštećenja, vrtloga i razdeljaka i bez linija zrelosti.

3.Rese (osjate dlake)

To su deblje, vodeće dlake koje rastu iz kože pojedinačno i vire iznad ostalih dlačnih niti i daju elasticitet i čvrstoću krznu.

Dlake na repu, ušima ili licu nemaju nikakav značaj pri oceni kvaliteta krzna.

Ostavite odgovor