Kako sniziti troškove gajenja

kontejner-farma-05

Vodeno hlađenje umesto klima

Princip vodenog hlađenja jednostavan je, jeftin i pogodan za farme činčila, a bitno doprinosi snižavanju utroška električne energije, pri čemu su efekti rashlađivanja i obaranja vlažnosti veći nego kod uobičajenih metoda klimatizacije

Racionalizacija i optimizacija troškova farmerskog gajenja nezaobilazna je stavka u rentabilnosti produkcije činčila.

Odgajivačima je poznato koliko su mikroklimatski parametri bitni za kvalitet proizvedenog krzna, kao i kvalitetna ventilacija prostorije za farmu. Pošto se činčile gaje karantinski, potrebno je obezbeđivati od 4 do 6 izmena na sat ukupnog vazduha u prostoriji, što se postiže ventilatorom smeštenim u usisno-izduvni sistem na zidu prostorije.

S druge strane, uvlačenje vazduha u prostoriju, pogotovu u periodima visokih spoljnih temperatura, bitno remeti temperaturne parametre u farmskim prostorijama. Ova, uslovno nazvana, „temperaturna protivrečnost“ uglavnom se razrešava klima uređajima koji su, opet, dosta veliki potrošači struje, što je onda značajna stavka u troškovima pri kalkulaciji rentabilnosti gajenja.

Da bi se „pomirila“ ova dva suprotstavljena zbivanja, a održali zadovoljavajući parametri i temperature i potrebne količine svežeg vazduha, ali i zahtevane vlažnosti koja mora biti kontrolisana, preporučujemo sistem uslovno nazvan vodeno hlađenje.

Ideja, odnosno, koncept vodenog rashlađivanja baziran je na mogućnosti eksploatacije vode kao oblika geotermalne energije, pri čemu je voda potencijalni rezervoar energije, bilo da je reč o hladnim ili veoma toplim podzemnim vodama.

Početni uslov jeste da se, zakonski gledano, za rahlađivanje kao i za slične tzv. industrijske namene, ne sme koristiti voda iz mreže, jer je ona visokoprerađena, skupa i proizvedena za sanitarne potrebe građanstva i za piće.

wpid-wp-1408984551471.jpeg

Dakle, neophodno je da farmer ima na raspolaganju bunar čija izdašnost ne bi smela biti manja od 2 do 5 kubika na dan, zavisno od veličine farme.

Sledeće ograničenje odnosi se na tzv. protočne, najčešće cevaste bunare, koji nisu pogodni u ove svrhe, nego mora biti bunar sa rezervoarom, odnosno, vrsta bunara s tzv. jazištem, koji može da akumulira vodu u periodima kada se ona ne crpi.

Logično pitanje koje se odmah ovde nameće je šta je sve potrebno od opreme ili uređaja da bi se uspostavio sistem vodenog hlađenja. Ona je krajnje dostupna i jeftina, pa je, pored ušteda tokom same eksploatacija, i investicija u ovaj sistem klimatizacije farme daleko niža od one u industrijske uređaje.

Najpre, potrebna je uronjena pumpa za potiskivanje, snage cca stotinjak W (vati), zavisno od dubine sa koje crpi vodu iz bunara i njegove udaljenosti od farme. Dakle, pumpa obezbeđuje protok kroz vod smešten između bunara i farme. Za vod se uzima obično plastično crevo (recimo, od pola cola), koje je potrebno propisno ukopati u zemlju, najmanje na 60 cm dubine, da bi se izbegli temperaturni gubici u prenosu ili zamrzavanje zimi.

Tako dovedena voda propušta se kroz izmenjivač koji se postavlja na mestu ulaznog otvora za vazduh, čime se obezbeđuje da se ulazni vazduh ohladi pre nego li i dospe u farmu.

Dakle, nije potrebno da se, putem klime, rashlađuje topao spoljašnji vazduh, za šta je potrebna sve skuplja struja. Da ne pominjem da klima uređaj puni efekat postiže u, bukvalno, hermetički zatvorenoj prostoriji, što je nespojivo s potrebom za ventilacijom farme, pri čemu taj otvor izaziva potrebu za još većim utroškom struje.

Kao izmenjivač može poslužiti najobičniji hladnjak za automobile ili kamione, ako je reč o farmi sa prostorijama veće zapremine. Poželjno je da to bude hladnjak sa bakarnim krilcima (saće) koji se može naći na otpadu auto-delova. Bolje je da to ne bude hladnjak sa domaćih automobila, jer su aluminijumski, najčešće, a to nije najbolji materijal za termodinamičke naprave. Moguća varijanta je i izmenjivač kao slog dva ili više hladnjaka, ako je reč o iznimno velikoj prostoriji koja, usput, ima lošije rešenu izolaciju, pa toplota u većim količinama ulazi i kroz zidove, što je, naravno, normalna pojava koja se, inače, rešava poboljšavanjem izolacije, u poslednje vreme sve češće nazivanim energetski efikasnim objektima.

Sistem se mora prilagoditi mogućnosti pražnjenja, u zimskim mesecima i periodima kada rashlađivanje farmske prostorije nije ni potrebno.

Pojedinačni parametri za konkretne slučajeve instaliranja ovog sistema hlađenja, naravno, rešavaju se na licu mesta, prema situacionim uslovima. Računice su vrlo jednostavne i opštepoznate ljudima iz ove branše, pa ih je potrebno konsultovati i uvažiti, da bi se dobili puni efekti i minimizirali svaki mogući gubici ili pogreške.

I još jedna mogućnost dodatnog iskorišćenja sistema vodenog hlađenja: temperatura izlazne vode optimalna je za navodnjavanje biljnih kultura, pa je dobro iskoristiti i tu dodatnu pogodnost.

Sistem vodenog hlađenja primenjen je i uspešno funkcioniše već nekoliko godina i to na najvećoj farmi činčila na Balkanu, u Miškovcima nadomak Dervente.

4 komentara

  1. zivomir zivkovic

    Dali postoji ovaj sistem negde u Srbiji , gdebi moglo dase vidi kako to funkcionose na farmi . Koga strucnjaka mozete dami preporucite da se sanjim konsultujem u vezi ovog sistema . Unapred hvala .

  2. Pingback: Mali vodič kroz krizu: Investirati da bi se uštedelo – Farmersko gajenje činčila

Ostavite odgovor