Ishrana činčila

hrana-za-cincileČinčile su izraziti biljojedi. U farmerskom gajenju, za razliku od činčila koje su kućni ljubimci, praktikuje se ishrana peletom, briketiranom hranom za činčile koja se radi po specijalizovanoj i visokostandardizovanoj recepturi.

Dobar briket mora sadržavati sve neophodne hranjive materije: belančevine, vitamine, minerale, sirova vlakna, mikroelemente…

Dnevna doza briketa je minimum 30 gr za mladunce i minimum 40 gr za zenke (dobro puna supena kašika za odrasle i ravna kašika za mladunce do 6 meseci). Dojiljama davati hrane koliko žele, starati se da im hranilice nikada ne budu prazne. Hrana je veoma važan faktor laktacije, a time i pravilnog uzgoja mladunaca, već od samog starta.

Odabir pravilne i kvalitetne hrane jedan je od ključnih uslova za dobru kvalitativnu i kvantitativnu produkciju. Zato se odgajivačima nudi hrana po recepturi koja je nastala kao rezultat višegodišnjih iskustva i laboratorijskih istraživanja, domaćih i inostranih.

Hranu je neophodno pažljivo magacionirati: briket ne sme biti vlažan, a pogotovu ne plesnjiv. Plesni izazivaju ozbiljne probleme u probavi, a mogu biti uzrok masovnijih uginuća životinja.

Pored briketa, za ishranu se preporučuje i seno ( livadsko ili planinsko), oko 30 grama dnevno (jedna šaka). Seno se postavlja u jasle koje se nalaze na kavezima. Ukoliko ih nema, a na tržištu postoje i takvi tipovi kaveza, seno se stavlja direktno na tacnu.

Najbolje je mešano seno, košeno pred cvetanje, mada ima i dobrih rezultata sa lucerkom, i to onom iz drugog i trećeg košenja. Najvažnije je da nije prskano, da ne sadrži otrovne biljke, poput mrazovca, na primer, te da je brzo i dobro osušeno, bez uslova za razvoj plesni. Zato je najbolje koristiti prošlogodišnje veoma suvo seno.

Seno sa ivice livada uz šume, kao i ono sa podvodnih i močvarnih terena ne preporučuje se za ishranu činčila, jer sadrži kisele trave.

Najjednostavnije je koristiti briketirano seno u obliku presovanih kobasica: problem je što se ono teško nalazi na tržištu.

Praktikuje se da se ishrana, naročito na mini farmama, kombinuje sa nekom od raspoloživih dohrana, pogotovu za kotilje. Svojim kooperantima stavljamo na raspolaganje nekoliko iskustveno najboljih receptura.

Činčilama se mogu povremeno davati i sveže trave, isključivo maslačak, trpulac i radič. Ostale zelene biljke se ne preporučuju.

Savesniji odgajivači, pogotovo na malim farmama, praktikuju i prihrane: životinjama se može davati ujutro po jedna supena kašika smeše sačinjene od dobro isušenih i izmrvljenih listova maslačka, koprive i celera, kao i malko zobi, ako već nije sadržana u nekoj od prihrana, svakodnevno ili dva-tri puta nedeljno.

Treba biti jako opezan sa dodacima poput suncokreta, jer može prouzrokovati sindrom masne jetre.

Takođe, činčile rado jedu suvo grožđe ili šljive. Međutim, slatkiši mogu prouzrokovati zatvor (opstipaciju) koji za njih može imati i fatalne ishode. Zato je najsigurnije ne eksperimentisati. Ovo sušeno voće koristiti jedino ako im se daje lek koji se onda nakapa na voćku.

hrana-za-cincile2Mogu im se davati i po kriškica pomorandže ili jabuke, pogotovu ako se primeti da je stolica životinja tanka, suva i igličasta, što je pouzdan znak početka zatvora.

Nasuprot tome, retka i učestala stolica, u blažoj formi, inače mnogo ređa kod činčila, sanira se parčencetom prepečenog hleba, ne većim od kocke šećera.

Najbolja je kvalitetna i dobro izbalansirana ishrana sa kvalitetnim briketom i dobrim senom.

Ona ne samo da obezbeđuje dobro zdravlje i vitalnost, nego i koćenje i održavanje kvalitetnog potomstva, te se stoga smatra jednim od najvažnijih parametara u kvalitetnom gajenju.

Pri promeni prozvođača hrane primenjivati postepeni prelazak, mešanjem „stare“ i „nove“ hrane, jer ta promena može imati stresni karakter po životinje. Zato je dobro ne eksperimentisati previše i držati se uputstava i garancija koje vam daje otkupljivač.

Jedan komentar

  1. Pingback: Podsećanje na proceduru pravilnog gajenja – Farmersko gajenje činčila

Ostavite odgovor