Aktivisti zaštitarske Kominterne izgubili na sudu

Da li će nakon presude poljskog suda zaštitari shvatiti da su farme privatni posedi, a životinje privatno vlasništvo?

I da monopol na njihovo kontrolisanje mogu imati isključivo organi vlasti?

Te da više nema revolucionarne pravde po komunističkom modelu

Jer je pravo na privatnu svojinu neprikosnovena vrednost upravo zapadne civilizacije

Ako već ne razumeju drugi jezik

Ili se samo „prave Englezi“ ?

Početkom ove nedelje, nadležni sud u poljskom gradu Gnjeznu (Gniezno) je presudio: dvoje aktivista (e, baš da im ne kažemo imena!) udruženja „Otvoreni kavezi “(Otwarte klatki) proglašeni su krivim zbog neovlašćenog upada na farmu minkova Rajmunda Gasioreka u Pavlovu.

http://www.gniezno24.com/aktualnosci/item/15332-dzialacze-stowarzyszenia-uznani-za-winnych

Da li će ova odluka, ako ne u formalno-pravnom, a ono barem u faktičkom smislu imati značaj presedana, pokazaće vreme.

Kao i dalji eventualni postupci aktera ovakvih i sličnih događanja. Koji, iako je presuđeno protiv njih, drsko izjavljuju da nemaju nameru da „polože oružje.“

S obzirom na bogate fondove njihovih stvarnih inspiratora i nalogodavaca, teško je verovati da će se u ponašanju ovog, kao i ostalih zaštitarskih udruženja, bilo šta suštinski nadalje promeniti.

A i zašto bi?! Kada iza njih stoji poljski ogranak PETA, pod nazivom Viv!. Pri čemu su „Otwarte klatki“ za njihove članove i pristalice pravi heroji.

U njihovom naopakom i proizvoljno kreiranom sistemu vrednosti.

Gde su umislili da, u ime navodne zaštite životinja, mogu činiti šta im je volja.

Između ostalog, i da su vlasni da preuzmu na sebe ovlašćenja koja mogu imati jedino i isključivo državni i ostali zakonima određeni organi.

I da je upravo baš to, u najkraćem, suština vladavine prava i pravne države.

Nasuprot tzv. revolucionarne pravde, koja je u još bliskom i više nego neprijatnom sećanju i u Poljskoj.

Kao i svim ostalim zemljama bivšeg socijalističkog lagera.

Kojeg su mislili da su se zauvek ratosiljali.

Ne računajući da će pokušati da ga smeni globalističko-mondijalistička nova diktatura. Čije su zaštitari možda najagresivniji i najfanatičniji deo.

I da upravo krše temeljne vrednosti civilizacije u ime koje čine razna nepočinstva. Među koje upravo spada i nasrtaj na privatnu imovinu.

Ili oni, samozvani zaštitnici životinja, zaista misle da im je bogom dano pravo da se „brinu“ za sve životinje sveta?

Malo morgen!

Odnosno, krivi su, kao što rekoše poljske sudije!

Ko ono reče: Što gore, to bolje?!

Ovo sudsko finale, međutim, samo je vrh ledenog brega u celoj priči u Poljskoj.

Naravno, i ne samo u njoj. Jer je već poznato da zaštitarska udruženja širom Evrope, a, videli smo, i kod nas, deluju po istovetnoj matrici koja se diktira iz centrale.

Koja je svoju inspiraciju, očigledno, našla u još nezaboravljenoj lenjinovskoj maksimi: „Što gore, to bolje!“

Kao da ih istorija ničemu nije naučila.

Na primer, da svaka akcija ima i reakciju.

Zbog čega se može sasvim osnovano pretpostaviti da će performansi zaštitara naići u najširoj javnosti na reakciju upravo suprotnu od očekivane.

Malo potpomognutu pravilnim postupcima odgajivača krznašica. Koji su zaštitarska meta već godinama.

Za ovu priliku valja se podsetiti da je tužitelj, već pomenuti Rajmond Gasiorek, pre ovog postupka koji je dobio, podneo tužbu protiv „Otvorenih kaveza“ i nešto ranije. Pozivajući se na narušavanje poslovnog imena i ugleda zbog snimka napravljenog pri istom upadu u njegovu farmu.

Sud je, međutim, ovu optužbu odbaicio kao neosnovanu.

Pa je uporni Gasiorek, inače, čelnik jednog od poljskih udruženja, preinačio sadržaj optužbe po osnovu narušavanja privatnog poseda i imovine.

E, tu se već ni sud nije mogao da pravi nevešt.

Jer se radilo o udaru na tekovine pravne države. Kroz povredu svetog prava na privatnu svojinu. Jezik koji zapadna civilizacija razume. Uglavnom. Ne baš i svaki put, doduše.

Nužda zakon (ne) menja?

Znajući za metode rada zaštitara, već poodavno upozoravamo domaće odgajivače da budu jako oprezni pri puštanju nepoznatih lica u farmu, pod kakvim god izgovorom bi želeli da uđu.

A naročito da ne dozvole foto i video snimanje po farmi. Koliko god da bi razlozi mogli da zazvuče ubedljivo.

Upravo smo imali na umu zaštitarsku napast. Jer je to već proverena metoda: usnime realne kadrove, a onda montiraju monstruozne i sasvim lažirane snimke bolesnih i povređenih životinja. Pa posle to puste u javnost kao autentični zapis.

Davno su provaljeni.

Doduše, ovi naši se još nisu odvažili da krenu u slične akcije. Barem se one nisu završavale video produkcijama. I barem ne sa farmi činčila.

Ali su to koristili kod lažnih vesti o aziliranim psima. Naročito po azilima na koje su bacili oko.

Sem što su koristile usluge upravo ozloglašene „Otwarte klatki“. Letos, na produkciji za šačicu najvernijih. Koji se nadaju kakvim – takvim apanažama. Uzalud, najverovatnije. Jer su im lideri nezasiti. Pojedoše sve.

Naše farme imaju tu jednu prednost: uglavnom su blizu kuća vlasnika. Pa bi svaki upad na njih nosio veliki rizik.

Tamo gde su farme u velikim kompleksima, divljacima je situacija nešto pogodnija. Pa su radili svašta: upadali, puštali životinje, snimali i posle falsifikovali.

Kao u Litvaniji, nedavno.

O čemu ćemo uskoro i pisati detaljnije.

To što nisu na ovakav način nasrtali na domaće farme činčila jedan im je od retkih pametnijih poteza.

Kad već navodno preferiraju zapadnjačke vrednosti.

Gde je dozvoljeno da se privatni posed brani svim raspoloživim sredstvima, u krajnjem slučaju.

Samo u krajnjoj nuždi.

Koju, pokazalo se i presudom poljskog suda, uopšte zakon ne menja.

Ostavite odgovor